Doktor objasnio grešku koju svi prave ako piju aspirin. O kojoj grešci je riječ doznajte u nastavku teksta. Sve češće se može čuti savet da bi mala doza aspirina dnevno mogla da bude jednostavan način za zaštitu srca i krvnih sudova. Mnogi ljudi ovu preporuku prihvataju bez mnogo razmišljanja, verujući da je reč o bezopasnom i provereno sigurnom leku koji se koristi decenijama. Ipak, odluka da se aspirin uzima redovno ne bi smela da bude doneta na osnovu tuđih iskustava, tekstova sa interneta ili saveta iz okruženja. Reč je o leku koji ima jasne indikacije, ali i ozbiljne rizike, posebno kada se koristi bez stručnog nadzora.
Aspirin, odnosno acetilsalicilna kiselina, poznat je kao lek protiv bolova, povišene temperature i upala. Pored toga, koristi se i zbog svog efekta na smanjenje zgrušavanja krvi. Upravo zbog tog svojstva često se dovodi u vezu sa prevencijom srčanog i moždanog udara. Međutim, ono što mnogi zanemaruju jeste činjenica da njegova primena nije univerzalna i da ne odgovara svakoj osobi.
-
Mit o univerzalnoj zaštiti od tromboze
Jedan od najrasprostranjenijih mitova jeste da aspirin sprečava sve vrste tromboze. U stvarnosti, stvari su znatno složenije. Aspirin može imati ulogu u prevenciji arterijske tromboze, koja nastaje kada krvni ugrušak blokira arteriju i dovede do srčanog ili moždanog udara. Međutim, on nema isti efekat kod venske tromboze, koja se najčešće javlja u dubokim venama nogu.
Vaskularni hirurg Dario Jocić upozorava da pacijenti često pogrešno veruju kako će redovno uzimanje aspirina automatski smanjiti rizik od bilo kakvog zgrušavanja krvi. U praksi, terapija zavisi od vrste problema, zdravstvene istorije pacijenta i prisutnih faktora rizika. Nekome ko je već preživeo infarkt ili ima jasno definisanu kardiovaskularnu bolest lekar može preporučiti aspirin kao deo terapije. Kod zdrave osobe bez prethodnih tegoba, korist može biti znatno manja od potencijalne štete.
-
Rizici koji se često potcenjuju
Iako je aspirin dostupan bez recepta, to ne znači da je bezopasan. Jedna od najčešćih posledica dugotrajne upotrebe jeste oštećenje sluzokože želuca. Iritacija, gastritis, pa čak i čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu mogu se razviti kod osoba koje redovno uzimaju ovaj lek, naročito ako to čine bez zaštitne terapije ili bez saveta lekara.
Osobe koje već imaju problema sa probavnim sistemom nalaze se u posebno rizičnoj grupi. Takođe, kombinacija aspirina sa drugim lekovima koji utiču na želudac ili zgrušavanje krvi može dodatno povećati opasnost. Mnogi ljudi uzimaju lekove protiv bolova, kortikosteroide ili antikoagulanse, a da pritom nisu svesni kako njihovo dejstvo može biti pojačano u kombinaciji sa aspirinom.
S obzirom na to da aspirin smanjuje sposobnost zgrušavanja krvi, povećava se i rizik od krvarenja. To može biti blago, poput produženog krvarenja iz manjih posekotina, ali i ozbiljno, uključujući unutrašnja krvarenja koja nisu odmah vidljiva. Kod osoba sa poremećajima koagulacije ili kod starijih pacijenata, ovaj rizik je još izraženiji.
-
Internet saveti nisu zamena za lekarski pregled
Danas je veoma lako pronaći zdravstvene savete na raznim portalima i društvenim mrežama. Ipak, informacije koje su opšte prirode ne mogu zameniti individualnu procenu lekara. Svaki organizam reaguje drugačije. Ono što je nekome donelo korist, drugome može naneti štetu.
Na primer, portal Danas.ba često prenosi preporuke stručnjaka o važnosti preventivnih pregleda i individualnog pristupa terapiji. Slično tome, na portalu Vas Glas mogu se pronaći tekstovi koji naglašavaju značaj kontrole stresa i zdravih navika u očuvanju kardiovaskularnog zdravlja. Ipak, ni najkvalitetniji tekst ne može zameniti razgovor sa lekarom koji poznaje vašu medicinsku istoriju.
Problem nastaje kada ljudi, vođeni dobrim namerama, savetuju jedni druge da počnu sa uzimanjem aspirina “za svaki slučaj”. Takve odluke mogu imati dugoročne posledice, naročito ako se zanemare postojeće bolesti ili terapije.
-
Prevencija ne podrazumeva samo lekove
Važno je razumeti da briga o srcu i krvnim sudovima ne počinje i ne završava se tabletom. Zdrav način života ima ogroman uticaj na smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Uravnotežena ishrana sa manje zasićenih masti i soli, redovna fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne težine često daju bolje rezultate od nekontrolisane upotrebe lekova.
Prestanak pušenja i umeren unos alkohola takođe igraju ključnu ulogu. Ljudi koji su izloženi hroničnom stresu trebalo bi da razviju strategije za njegovo upravljanje, bilo kroz fizičku aktivnost, tehnike opuštanja ili razgovor sa stručnjakom. Ove promene zahtevaju vreme i trud, ali imaju dugoročan i održiv efekat.
Na portalu BiljkeZa često se ističe značaj informisanog pristupa zdravlju i konsultacija sa stručnjacima pre donošenja odluka o terapiji. Takav pristup podrazumeva razumevanje sopstvenog rizika, redovne kontrole krvnog pritiska, šećera i holesterola, kao i otvorenu komunikaciju sa lekarom.
Redovni sistematski pregledi omogućavaju da se problemi otkriju na vreme. U mnogim slučajevima, promene životnih navika mogu značajno smanjiti potrebu za lekovima ili barem odložiti njihovu primenu. Kada se aspirin i uvede u terapiju, to bi trebalo da bude deo jasno definisanog plana lečenja, uz praćenje i kontrolu mogućih neželjenih efekata.
Odluka o svakodnevnom uzimanju aspirina zahteva više od dobre namere. Potrebno je sagledati celokupno zdravstveno stanje, proceniti koristi i rizike i doneti odluku u saradnji sa stručnjakom. Samostalno uvođenje terapije, čak i kada je reč o leku koji je dugo prisutan na tržištu, može dovesti do komplikacija koje se lako mogu izbeći uz pravovremeni savet lekara.
