Kako prepoznati krompir pun otrova? U nastavku teksta vam otkrivamo na šta treba obratiti pažnju. Krompir je prisutan gotovo u svakoj kuhinji sveta. Kuvan, pečen, pržen ili pire – postao je nezaobilazni deo mnogih obroka. Lako se priprema, hranljiv je i pristupačan, pa ne čudi što ga ljudi širom sveta koriste svakodnevno. Ipak, uprkos svojoj popularnosti, krompir ima i jednu skrivenu stranu o kojoj se retko govori. Naizgled bezazlen detalj na njegovoj površini može biti upozorenje da nešto nije u redu.
Naime, kada krompir poprimi zelenu nijansu, to nije samo estetska promena. Zelena boja je znak da se u njemu možda nakupila supstanca koja može biti opasna po zdravlje — solanin. Razumevanje kako i zašto do toga dolazi ključno je za bezbednu upotrebu ovog svakodnevnog povrća.
-
Zašto krompir postaje zelen
Zelena boja na krompiru nije ništa drugo do rezultat stvaranja hlorofila, pigmenta koji nastaje kada je krompir izložen svetlosti. Hlorofil sam po sebi nije štetan – zapravo, prisutan je i u mnogim drugim biljkama koje svakodnevno jedemo. Problem leži u tome što je ovaj proces stvaranja hlorofila obično praćen i pojačanim lučenjem solanina.
Solanin je prirodni toksin koji biljka proizvodi kako bi se zaštitila od insekata, bakterija i gljivica. U prirodi ima važnu ulogu, ali za ljudski organizam u većim količinama može biti štetan. Zato je prepoznavanje znakova prisustva ove supstance od izuzetne važnosti.
-
Šta je solanin i kako deluje
Solanin pripada grupi glikoalkaloida i prirodno se nalazi u svim delovima biljke krompira – u listovima, stabljikama, cvetovima i plodovima. U samom krompiru najviše ga ima neposredno ispod kore, naročito u delovima koji su ozeleneli ili oštećeni.
U malim količinama solanin obično ne izaziva nikakve simptome. Međutim, ako se unese veća količina, može doći do trovanja. Simptomi uključuju mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, vrtoglavicu, pa čak i neurološke smetnje kao što su konfuzija i glavobolja. Kod osetljivih osoba ili dece, i manje količine mogu izazvati probleme.
Naučna istraživanja pokazala su da solanin može oštetiti ćelijske membrane i poremetiti funkciju crevne barijere. To može dovesti do iritacije digestivnog trakta i otežane apsorpcije hranljivih materija. Zbog toga se preporučuje pažljiv odnos prema krompiru koji pokazuje znakove zelene boje.
-
Kako prepoznati i reagovati na “zeleni” krompir
Prepoznavanje krompira sa višim nivoom solanina je jednostavno – pogledajte površinu. Ako primetite zelene mrlje ili delove koji izgledaju kao da su počeli da menjaju boju, to je jasan znak da je krompir bio izložen svetlosti duže vreme.
Takav krompir ne treba odmah bacati, ali je neophodno proveriti koliko je oštećen. Ako je samo mali deo zelen, može se odstraniti dubljim ljuštenjem ili sečeњem zahvaćenog područja. Ipak, ako je više od trećine krompira promenilo boju, najbolje je ne koristiti ga za jelo. Količina solanina u takvom povrću može biti previsoka, čak i posle kuvanja.
Treba znati i da termička obrada – kuvanje, prženje ili pečenje – ne uništava u potpunosti solanin. On je otporan na toplotu, što znači da se ne može neutralisati kao mnogi drugi toksini.
-
Kako pravilno čuvati krompir
Najefikasniji način da se spreči stvaranje solanina jeste pravilno čuvanje krompira. Krompir nikada ne treba držati na mestima gde dopire sunčeva svetlost ili jaka veštačka rasveta. Idealno mesto za skladištenje je suvo, tamno i hladno – ali ne previše hladno, jer preniska temperatura može dovesti do pretvaranja skroba u šećer, što menja ukus.
Podrum, špajz ili kartonska kutija u mračnom delu kuhinje su dobra rešenja. Krompir treba držati u mrežastim ili papirnim kesama koje omogućavaju protok vazduha. Plastika zadržava vlagu i podstiče truljenje, pa je treba izbegavati.
Pored toga, važno je povremeno proveravati zalihe i uklanjati oštećene ili proklijale krompire. Klijanje je još jedan znak da je u biljci počeo proces stvaranja solanina.
-
Krompir pod svetlom supermarketa
Zanimljivo je da se i tokom kupovine može naići na krompir sa zelenkastom bojom. Svetla u supermarketima često su dovoljno jaka da pokrenu proces stvaranja hlorofila i solanina, naročito ako su krompiri dugo izloženi. Zato je dobro obratiti pažnju na izgled i birati one primerke koji imaju čistu, nezelenu koru bez klijanja i oštećenja.
Ako ste primetili da se krompir brzo zeleni kod kuće, moguće je da je reč o sorti koja je osetljivija na svetlost ili o neadekvatnim uslovima skladištenja u prodavnici pre kupovine.
-
Koliko je zapravo bezbedno jesti krompir
Uprkos svemu, ne treba paničiti – većina krompira koji se svakodnevno koriste potpuno su bezbedni za jelo. Količine solanina u prosečnim uslovima su niske i ne predstavljaju opasnost. Problem nastaje samo ako se krompir nepravilno čuva, dugo stoji na svetlosti ili ako se koriste ozeleneli delovi bez prethodnog uklanjanja.
Krompir je i dalje važan izvor hranljivih materija – bogat je vitaminom C, kalijumom i složenim ugljenim hidratima koji daju energiju. Ali, kao i kod svake druge namirnice, ključ je u pažnji i pravilnom rukovanju.
