Majke i sina njihov odnos se često vidi kao svetinja – neupitna ljubav, podrška i privrženost. Ali realnost zna biti mnogo složenija. Neke majke se suoče s bolnim pitanjem: zašto moj sin ne pokazuje poštovanje? Zašto me ignoriše, kritikuje ili se povlači iz odnosa?
Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, nije tražio jednostavne odgovore. Smatrao je da ispod svakog ponašanja postoji skriveni psihološki uzrok, često zakopan duboko u nesvesnom umu. Po njemu, razlozi zašto sin ne ceni svoju majku nemaju veze s “neodgojenošću” ili “nepoštovanjem” u svakodnevnom smislu. Oni se kriju u borbi između ljubavi i želje za oslobađanjem, između vezanosti i straha od ranjivosti.
U nastavku su Frojdovih sedam mogućih razloga zašto sin ne pokazuje poštovanje prema majci – ne kao osuda, već kao vodič za razumevanje.
1. Nesvesna težnja ka oslobađanju
Za sina, majka je prvi oslonac – emocionalna figura koja simbolizuje sigurnost. Ali kako sazreva, taj odnos može postati i simbol ograničenja. Frojd je tvrdio da dečaci, u određenoj fazi, nesvesno osećaju potrebu da “pobegnu” od majčinog uticaja kako bi izgradili sopstveni identitet. Hladno ponašanje, ignorisanje ili agresivne reči mogu biti način da pokaže: “Ne zavisim više od tebe.”
Majka to često doživljava kao ličnu uvredu, ali u mnogim slučajevima, to je zapravo znak da sin pokušava da se odvoji kako bi postao “svoj čovek”.
Šta možete da uradite? Dajte mu slobodu, ali ostanite emocionalno prisutni. Rečenica poput: “Znam da želiš samostalnost, i poštujem to. Ali tu sam ako ti zatrebam.” često govori više od stotinu pitanja.
2. Nerazrešen Edipov konflikt
Frojd je smatrao da u ranom detinjstvu dečaci imaju nesvesnu privrženost majci i rivalitet s ocem. Ako taj unutrašnji sukob ne bude prevaziđen, sin može razviti potisnuto nezadovoljstvo ili čak ljutnju prema majci.
Ovo se ne mora pokazati kroz otvoren konflikt, već kroz distancu, nezainteresovanost, pa čak i prezir. Dete koje se nije osećalo “viđeno” u tom rivalstvu može kao odrasla osoba pokazivati emotivnu rezervisanost upravo prema majci.
Predlog: Započnite razgovore koji se tiču detinjstva. Ne radi analize, već da stvorite most: “Sećaš li se naših zajedničkih trenutaka kada si bio mali? Šta ti je tada značilo?”
3. Prebacivanje krivice za sopstvene neuspehe
Kada osoba doživi neuspeh, često nesvesno traži “krivca”. Frojd je tvrdio da najbliže osobe postaju prve mete ovakve projekcije. Sin koji se oseća neuspešnim može početi da krivi majku: “Da si me drugačije vaspitala, bio bih drugačiji.”
Ova dinamika je česta, posebno kada sin nije svestan svojih unutrašnjih konflikata. Majka tada postaje simbol svega što ga boli, iako nije odgovorna za to.
Odgovor: Umesto da se branite, pokušajte reći: “Razumem da osećaš težinu. Hajde da zajedno pogledamo šta te tačno boli.”
4. Nesvesna zavist prema vašoj emocionalnoj snazi
Majke često zrače stabilnošću – one su stub doma, podrška u haosu. Ali upravo ta snaga može kod sina izazvati osećaj inferiornosti, naročito ako se sam oseća izgubljeno ili slabije.
Frojd je pisao da sin može reagovati omalovažavanjem, ismevanjem ili konstantnim odbacivanjem majčinih saveta – ne zato što ih ne ceni, već jer želi da se uzdigne iz osećaja nemoći.
Strategija: Ne borite se za autoritet, već mu priznajte njegovu vrednost. Rečenica poput: “Divim se načinu na koji si prebrodio teške trenutke” može otvoriti vrata poštovanju.
5. Učeni obrasci nepoštovanja
Ako je otac ili druga figura u detinjstvu potcenjivala ili nipodaštavala majku, sin je mogao internalizovati takvo ponašanje kao “normalno”. Frojd je često upozoravao da porodična dinamika ostavlja dublji trag nego što želimo da priznamo.
Možda sin ne ceni majku jer je video druge kako to ne rade. Ne razmišlja o tome, već jednostavno ponavlja naučeno.
Pitanje za njega: “Kako misliš da bi partneri trebalo da razgovaraju? Kako ti vidiš poštovanje među bliskima?” Time ga podstičete na refleksiju, a ne na odbranu.
6. Potisnuta emocionalna bol iz detinjstva
Ako je dete nekada bilo posramljivano zbog svojih emocija ili mu nije bilo dopušteno da izrazi tugu, bol ili bes, kasnije u životu te emocije mogu da se okrenu protiv najbliže osobe – majke.
Frojd je govorio da potisnuta osećanja ne nestaju, već se vraćaju kao hladnoća, cinizam ili distanca.
Predlog: Otvorite vrata iskrenosti bez prosuđivanja. “Želim da razumem kako si se osećao dok si odrastao. Sve što kažeš je u redu.”
7. Strah da ranjivost znači slabost
Mnoge kulture uče muškarce da ne pokazuju emocije, da ne plaču i da ne traže podršku. Frojd je znao da je odnos sa majkom duboko emotivan i da može biti izvor ranjivosti. Neki sinovi se zato povlače kako bi očuvali sliku “snažnog muškarca”.
Hladno ponašanje tada nije mržnja, već način da se zaštite.
Savjet: Budite primer. Podelite sopstvene priče o ranjivosti i pokažite da iskrenost ne ugrožava, već jača odnos.
