U nastavku teksta pročitajte sve o anatomiji urinarnih puteva. Kojeg god da ste pola bili muškarca i žena posedujete mokraćnu bešiku i uretru, ali se njihove anatomske osobine značajno razlikuju. Te razlike nisu samo teorijske – one imaju direktne posledice po zdravlje, naročito kada su u pitanju infekcije urinarnog trakta i drugi poremećaji vezani za mokrenje. Razumevanje ovih razlika pomaže u boljoj prevenciji, dijagnostikovanju i lečenju urinarnih tegoba, naročito kod žena, koje češće oboljevaju upravo zbog specifične građe svojih urinarnih puteva.
-
Anatomija i njene posledice
Ženska uretra je znatno kraća od muške – prosečno meri oko 4 cm, dok je kod muškaraca duža, dostižući 15–20 cm. Ova razlika ima praktične posledice. Kod žena, kraća uretra znači da bakterije imaju kraći put do bešike, što olakšava nastanak infekcija. Pored toga, ženska uretra se nalazi u neposrednoj blizini vagine i anusa – dve regije bogate bakterijama – što dodatno povećava rizik.
Kod žena su stoga infekcije urinarnog trakta mnogo učestalije. Najčešće infekcije su cistitis (infekcija bešike) i uretritis (infekcija uretre). Statistički podaci pokazuju da više od polovine žena tokom života doživi bar jednu urinarnu infekciju, dok su te brojke znatno niže kod muškaraca.
-
Simptomi i svakodnevne smetnje
Jedan od glavnih simptoma infekcija urinarnog trakta jeste neprijatan osećaj tokom mokrenja. To može biti peckanje, bol, osećaj težine ili nelagodnosti u donjem delu stomaka. Žene često prijavljuju povećanu potrebu za mokrenjem, čak i kada je količina urina mala. Često se mokrenje, posebno noću, može negativno odraziti na kvalitet sna i opšte stanje organizma.
Ponekad simptomi mogu trajati danima, nedeljama ili čak mesecima, naročito kod hroničnih slučajeva. Hronični uretritis, na primer, karakteriše uporan osećaj nelagodnosti i česta potreba za mokrenjem, bez obzira na količinu unetih tečnosti.
U pojedinim slučajevima dolazi i do komplikacija. Dugotrajna upala uretre može dovesti do njenog suženja, odnosno stenoze, što dodatno otežava mokrenje i povećava rizik od zadržavanja urina i daljih infekcija.
-
Inkontinencija i slabost karličnog dna
Pored infekcija, kod žena – naročito starijih – učestala je i pojava urinarne inkontinencije. Reč je o nekontrolisanom curenju mokraće koje može nastupiti pri kijanju, kašljanju, smejanju ili fizičkom naporu. Najčešći uzrok ovog stanja jeste slabost mišića karličnog dna, koji sa godinama, porođajima ili usled hormonskih promena gube svoju elastičnost i tonus.
Slabi mišići ne pružaju više dovoljnu podršku bešici, pa dolazi do njenog spuštanja (prolapsa), što dodatno otežava kontrolu mokrenja. Inkontinencija nije samo fizički problem – ona često izaziva stid, izolaciju i sniženo samopouzdanje kod žena koje pate od ovog poremećaja.
-
Klinički pokazatelji i dijagnostički pristupi
Kod svake sumnje na urinarne infekcije, ključna su mikrobiološka ispitivanja urina. Prisustvo bakterija se može detektovati laboratorijskim analizama, a kod hroničnih i ponavljajućih infekcija, lekar može preporučiti dodatne pretrage, uključujući ultrazvuk, cistoskopiju ili uretroskopiju.
Jedna od specifičnih dijagnoza koja pogađa donji deo bešike jeste trigonitis – zapaljenje trigona, trouglastog područja unutar bešike koje je posebno osetljivo na iritacije. Trigonitis se može otkriti endoskopskim pregledom mokraćne bešike, tokom kojeg se tanki instrument uvodi kroz uretru do bešike i omogućava vizualizaciju unutrašnjih struktura.
-
Terapijske mogućnosti i tretmani
U većini slučajeva infekcija, lečenje se sprovodi antibioticima koji ciljano eliminišu prisutne bakterije. Kod blažih oblika, mogu se koristiti i lekovi iz grupe sulfopreparata. Pored medikamentozne terapije, važna je i promena životnih navika – povećan unos tečnosti, redovno pražnjenje bešike, izbegavanje iritirajućih sredstava za intimnu negu i pravilna higijena.
Kada je reč o hroničnom uretritisu sa suženjem uretre, terapija može uključivati dilataciju – postupak kojim se proširuje sužen lumen uretre. Ovaj zahvat se najčešće sprovodi ambulantno i ne zahteva duži oporavak.
U slučajevima inkontinencije, fizikalna terapija za jačanje karličnog dna može biti od velike pomoći. Postoje i hirurške opcije, kao što su ugradnja traka ili pesara, koje mehanički podržavaju bešiku i uretru.
