Svi smo ponekad poželjeli da budemo slavni i da imamo publiku punu obožavaoca, ali zaboravljamo da je taj biznis okrutan i da mnogi slavni ljudi završe tužno. U ovom članku otkrivamo život jedne slavne ličnosti koji je završio tužno.
Lola Novaković je značajna i cenjena pevačica u jugoslovenskom muzičkom pejzažu, ostavljajući neizbrisiv uticaj u svojoj karijeri. Njeni nastupi, pesme i priznanja zaokupili su i publiku i kritičare, postavljajući je kao nedvosmislen simbol umetničke posvećenosti i muzičke izvrsnosti.
Ipak, njeno putovanje nisu karakterisali samo njeni trijumfi na sceni; takođe su ga oblikovali različiti lični preokreti i kontroverze koje su privukle znatnu pažnju medija. Lola Novaković je na svoj muzički put krenula kao izuzetno mlada, postigavši priznanje kao vokalni solista Radio Beograda sa samo 22 godine. Njena pevačka karijera je ubrzano dobijala na zamahu, a njen izuzetan talenat postao je široko priznat širom Jugoslavije.
- Nakon toga, pojavila se serija hit pesama, priznanja i nastupa, učvršćujući njenu poziciju u muzičkoj industriji. Ključni trenutak u njenoj karijeri nesumnjivo se dogodio tokom njenog učešća na Pesmi Evrovizije 1962. godine.
Izvođenjem pesme “Ne pali svetla u sumrak” obezbedila je četvrto mesto, što joj je značajno podiglo status u međunarodnoj muzičkoj areni. Ovaj konkretan nastup ne samo da je odredio njenu karijeru, već je i doveo do toga da je pesma postala jedan od njenih najpoznatijih hitova.
Uprkos značajnom uspehu njene karijere, mediji su se često više fokusirali na njen lični život nego na njena muzička dostignuća, što je rezultiralo značajnim kontroverzama i spekulacijama. Lola Novaković je doživela tri braka, od kojih je svaki izazvao poprilično interesovanje javnosti. Njen prvi spoj bio je sa Borom Kragujevićem, profesorom, i trajao je samo dve godine.
- Nakon toga, 1966. godine, stupila je u brak sa Milom Jovanovićem; međutim, i ovaj brak se pokazao kratkotrajnim, koji je kulminirao razvodom 1970. godine. Brak između Lole i Dragana Antića, estradnog umetnika, bio je najsporniji od njena tri braka.
Značajan jaz u godinama, s tim što je Lola bila više od decenije starija, izazvao je značajne reakcije i kritike, posebno u konzervativnom društvu tog doba. Ipak, njihov brak je trajao do 2000. godine, kada su se razveli, što je navelo Lolu da se povuče iz očiju javnosti.
Tokom njenog trećeg braka, u medijima su kružile brojne spekulacije u vezi sa Lolom, uključujući potpuno smešne tvrdnje, poput njene navodne povezanosti sa CIA-om ili navodnog zatočeništva u ruskom zatvoru. Iako nijedna od ovih glasina nije bila potkrepljena, nažalost su uticale na njen imidž u javnosti.
Nakon razvoda, Lola Novaković se povukla iz javnosti; međutim, njeni obožavaoci su je i dalje mogli da vide na koncertima ili u Pozorištu na Terazijama, gde je bila na stalnoj funkciji. Uprkos njenom odsustvu sa medijskog pejzaža, ona je i dalje važila za ključnu figuru na jugoslovenskoj muzičkoj sceni, dobijajući naziv „prve dame jugoslovenske muzike“ od raznih medija.
Nažalost, poslednje godine Lolinog života obeležila je samoća, koja je kulminirala njenom smrću 2016. godine u njenoj rezidenciji na Ceraku. Otkrivena je u fotelji, izgledala je kao da mirno spava; međutim, nakon detaljnijeg pregleda, bilo je očigledno da je ona već preminula.
- Tokom svog života, Lola je često artikulisala svoju želju da izbegne sahranu u Aleji Velikog, favorizujući manje izraženi oproštaj. Nakon njene smrti dogodio se događaj koji je duboko uznemirio njene obožavaoce i sve one koji su visoko cenili njeno muzičko nasleđe.
Na dan njene sahrane, njena rezidencija je provaljena, što je rezultiralo krađom brojnih dragocenosti koje su pripadale ovom kultnom muzičaru. Iako ovaj incident nije odmah izazvao medijsku pažnju, izašao je na videlo tri meseca kasnije zbog upornosti bliskog prijatelja. Ovo otkriće dodatno je uznemirilo javnost i pojačalo nezadovoljstvo kako su se i mediji i društvo ophodili prema Loli.
Mirjana Bobić Mojsilović je u „Večernjim novostima“ pisala o Loli Novaković, nazvavši je simbolom Beograda, a istovremeno je prenela i duboko razočarenje u društvo koje je zanemarilo pojedince poput nje. Bobić Mojsilović u svom članku prikazuje sramni oproštaj i ističe kako su oni koji su svojim talentom i radom oblikovali jednu epohu često zanemareni i nepravedno zaboravljeni.
Komad služi kao kritika savremenog društva, koje često idolizuje nebitne ličnosti, a zanemaruje prave vrednosti. Bobić Mojsilović artikuliše: U „društvu spektakla gde je sve podređeno ocenama“, postoji zabrinjavajuća tendencija da se zanemare istinski heroji i oni koji su dali značajan doprinos.
- Lola Novaković, koja je nekada pevala pesme u čast Beograda, sada je zaboravljena. Ovo podstiče kritičko pitanje: „Ko smo mi i šta ćemo postati ako ne poštujemo dostignuća naših predaka?
Lola Novaković je prevazišla ulogu obične pevačice; oličila je dostojanstvo, kulturu, eleganciju i uspeh. Generacije su oblikovale njena muzika i pesme, a njeno prisustvo je služilo kao svetionik naprednije ere. Iako njen poslednji oproštaj nije odražavao čast koju joj je zaista garantovala, njene melodije i dalje traju, služeći kao podsetnik na vrednosti koje, nažalost, često previđamo u savremenom vremenu.
- U svojoj pesmi „Tražim samo kap radosti“, Lola je prenela poruku koja ostaje upečatljiva — poruku nade i naklonosti prema Beogradu, gradu koji, nažalost, nije uspeo da se oprosti od nje kako je zaslužila.
