Mrkva često ostane sitna i tanka. U nastavku teksta doznajte koju grešku pravite. Mnogi vrtlari očekuju da će na kraju sezone iz zemlje izvaditi krupnu, ravnu i zdravu mrkvu, ali često ostanu razočarani kada vide tanke, kratke ili deformisane plodove. Ono što dodatno zbunjuje jeste činjenica da lišće tokom cijelog ljeta izgleda potpuno zdravo, zeleno i bujno. Upravo zbog toga mnogi prvo pomisle da je problem u lošem sjemenu ili nedostatku prihrane. Međutim, pravi razlog u velikom broju slučajeva krije se u načinu održavanja zemljišta i zalivanja tokom rasta.
Mrkva je povrće koje zahtijeva dosta pažnje ispod same površine zemlje. Dok nadzemni dio biljke može izgledati snažno i zdravo, korijen se razvija sasvim drugačije i reaguje na svaku promjenu vlage, tvrdoće zemljišta i količine vazduha u zemlji. Zbog toga male greške tokom uzgoja mogu značajno uticati na konačan izgled i kvalitet ploda.
-
Površinsko zalivanje usporava razvoj korijena
Jedna od najčešćih grešaka koju ljudi prave jeste često, ali veoma slabo zalivanje. Kada se voda zadržava samo u gornjem sloju zemlje, korijen nema potrebu da raste dublje. Umjesto dugog i snažnog korijena, mrkva ostaje kratka, tanka i često nepravilnog oblika.
Tokom toplih ljetnih dana površinski sloj zemlje veoma brzo gubi vlagu. Ako se biljka navikne na stalnu vlagu pri samom vrhu zemlje, korijen postaje osjetljiv na sušu i sporije napreduje. Upravo zato mnogi iskusni vrtlari savjetuju da se mrkva ne zaliva svaki dan po malo, već rjeđe i obilnije.
Kada voda prodre dublje u zemlju, korijen prirodno prati vlagu i raste ravno prema donjim slojevima. Na taj način mrkva razvija bolju strukturu, postaje krupnija i otpornija na visoke temperature. Takav način zalivanja posebno je važan tokom jula i avgusta kada su temperature najviše, a zemlja se brzo suši.
-
Najbolje vrijeme za zalivanje mrkve
Vrijeme zalivanja ima veliki uticaj na kvalitet zemljišta i zdravlje biljke. Mnogi prave grešku pa zalivaju tokom najjačeg sunca, kada veliki dio vode ispari prije nego što dopre do korijena. Osim toga, naglo zagrijavanje mokre zemlje može dodatno opteretiti biljku.
Najbolje je zalivati rano ujutro ili predveče. Tada je temperatura niža, voda sporije isparava, a zemlja ima dovoljno vremena da upije vlagu. Jutarnje zalivanje posebno je korisno jer biljka tokom dana ima dovoljno vlage za rast i lakše podnosi visoke temperature.
Važno je i da se voda rasporedi ravnomjerno. Prejako polivanje može sabiti zemlju ili otkriti vrhove korijena, dok preslabo zalivanje nema dovoljan efekat. Mnogi vrtlari koriste kantu sa blagim raspršivačem ili sistem kap po kap kako bi zemlja ostala ravnomjerno vlažna bez stvaranja lokvi.
-
Tvrda pokorica može uništiti rast
Nakon jače kiše ili zalivanja često dolazi do stvaranja tvrde pokorice na površini zemlje. Takav sloj izgleda bezazleno, ali može ozbiljno usporiti razvoj mrkve. Kada zemlja postane tvrda, vazduh teže dolazi do korijena, a biljka sporije usvaja vlagu i hranljive materije.
Korijen mrkve najbolje raste u rahloj i prozračnoj zemlji. Ako površina postane zbijena, korijen nailazi na otpor i počinje da se deformiše. Tada mrkva može postati račvasta, savijena ili nepravilnog oblika.
Zbog toga mnogi iskusni baštovani nakon kiše ili zalivanja lagano rastresu površinski sloj zemlje između redova. Nije potrebno duboko kopanje jer bi se mogao oštetiti korijen. Dovoljno je blago razrahliti nekoliko centimetara površine kako bi zemlja ostala prozračna i mekana.
-
Kamenje i grudve prave velike probleme
Mnogi ne obraćaju pažnju na pripremu zemljišta prije sadnje, a upravo tu često nastaju problemi sa oblikom mrkve. Korijen tokom rasta traži slobodan prostor kroz zemlju. Ako naiđe na kamen, tvrdu grudvu ili korijen druge biljke, počinje da se savija ili grana.
Zbog toga je prije sjetve veoma važno dobro usitniti zemlju i ukloniti veće prepreke. Sitna, rastresita zemlja omogućava mrkvi da raste ravno i ravnomjerno. Mnogi vrtlari dodaju pijesak ili sitni kompost kako bi poboljšali strukturu zemljišta i povećali propusnost.
Kompost dodatno obogaćuje zemlju hranljivim materijama, ali treba biti oprezan sa svježim stajnjakom. Ako se koristi neposredno prije sadnje, može izazvati pretjerano grananje korijena i deformacije plodova. Zato je bolje koristiti zreo kompost ili organsku masu koja je već potpuno razgrađena.
-
Održavanje vlage tokom cijele sezone
Mrkva ne voli nagle promjene između suše i prevelike količine vode. Ako zemlja dugo ostane suha, a zatim se odjednom obilno zalije, korijen može pucati ili izgubiti pravilan oblik. Stabilna vlaga tokom cijele sezone jedan je od najvažnijih uslova za dobar prinos.
Mnogi vrtlari koriste sloj malča od pokošene trave ili slame kako bi zemlja duže zadržala vlagu. Malč takođe smanjuje rast korova i štiti površinski sloj od brzog isušivanja tokom velikih vrućina. Na taj način zalivanje nije potrebno toliko često, a zemlja ostaje rastresita i pogodna za razvoj korijena.
Redovno uklanjanje korova takođe ima veliki značaj jer korov troši vlagu i hranljive materije koje su potrebne mrkvi. Kada biljka ima dovoljno prostora, vode i vazduha, korijen se razvija mnogo pravilnije i postiže bolji kvalitet.
Uz pravilno zalivanje, rahlu zemlju i malo pažnje tokom cijele sezone, mrkva može razviti snažan, dug i zdrav korijen. Takvi plodovi ne samo da izgledaju ljepše već su često slađi, sočniji i pogodniji za dugotrajno čuvanje nakon vađenja iz bašte.
