Proljeće je i biljke napokon počinju da se bude, baštovani često dobiju neželjene goste – puževe. Ove klizave štetočine u stanju su da u jednoj noći pojedu kompletne redove zelene salate, mlade izdanke cveća, pa čak i koru biljaka. Bez najave i bez milosti, puževi izbijaju iz vlažne zemlje, naročito posle kiše ili u uslovima povećane vlažnosti, i prave pustoš.
Zato je ključno reagovati brzo i koristiti efikasne metode kako biste zaštitili svoju baštu. Donosimo osam praktičnih rešenja koja možete odmah primeniti.
1. Kukuruzno brašno – smrtonosna poslastica
Jedan od najefikasnijih i najjednostavnijih trikova jeste upotreba kukuruznog brašna. Deluje potpuno bezopasno, ali za puževe je smrtonosno. Privučeni njegovim mirisom i ukusom, oni ga jedu – a zatim umiru jer ne mogu da ga svare.
Uveče ostavite otvorenu teglu ili poklopac od tegle sa kukuruznim brašnom u sredini bašte. Već ujutru ćete oko nje naći grupu mrtvih puževa. Postupak ponavljajte svake večeri dok ih ne eliminišete.
2. Pivo – zamka u tanjiriću
Pivo je klasična, ali i dalje moćna zamka. Puževi ne mogu da odole njegovom mirisu i ukusu. Sipajte pivo u plitku posudu – tanjirić, poklopac od tegle ili čak čep od flaše. Postavite ih na različite tačke u bašti. Tokom noći puževi će puzati ka pivu, upasti u posudu i utopiti se.
Imajte u vidu da posude treba da budu ukopane u zemlju, tako da im ivica bude u ravni sa površinom tla. Tako puževi lako ulaze unutra.
3. Ljuske od jaja i talog kafe – prirodna barijera
Ljuske od jaja se ponašaju kao oštri komadi stakla za puževe. Njihova meka tela ne mogu da pređu preko ivica koje ih seku. Talog od kafe dodatno odbija puževe zbog intenzivnog mirisa koji im smeta.
Usitnite ljuske od jaja i pomešajte ih sa talogom od kafe. Rasporedite ovu smešu oko biljaka koje želite da zaštitite – posebno salatu, rukolu, mlade izdanke krastavaca i paradajza.
4. Pesak – suva granica
Pesak deluje na sličan način kao ljuske od jaja. Puževi ne vole suvu i rastresitu površinu jer se teško kreću po njoj. Ako napravite barijeru od peska oko gredica, smanjićete mogućnost da dođu do biljaka.
Prednost peska je u tome što je jeftin i lako dostupan. Ipak, morate ga redovno obnavljati, posebno posle kiše.
5. Amonijak – hemijska zaštita
Ako volite direktne metode, možete pripremiti sprej od amonijaka. Pomešajte jedan deo amonijaka sa šest delova vode i sipajte u prskalicu. Poprskajte zemlju i biljke po obodu bašte.
Amonijak deluje kao jak repelent, ali i ubija puževe na kontakt. Budite pažljivi – ne prskajte direktno na jestive delove biljaka.
6. Kese za smeće – klopka za vlagu
Još jedna jednostavna metoda uključuje plastične kese i malo vode. Otvorite nekoliko kesa za smeće i stavite ih na različite tačke po dvorištu. U svaku sipajte malo vode, tek toliko da napravi vlagu.
Puževi koji tragaju za vlagom ući će unutra tokom noći i tamo ostati. Ujutru ćete ih lako pokupiti i odlučiti šta ćete dalje s njima – kompost ili dalje od vaše bašte.
7. Saveznici iz prirode – prirodni predatori
Neki neprijatelji puževa mogu vam biti najbolji saveznici. Ako u vašoj okolini žive ježevi, žabe ili imate kokoške – srećni ste. Sve ove životinje se hrane puževima i rado će patrolirati vašom baštom.
Postavite posude s vodom i skrivene kutke da ih privučete. Ne koristite pesticide jer ćete ubiti upravo te korisne predatore.
8. Bakar – nevidljiva električna ograda
Bakar ima jedinstvenu osobinu: kad dođe u kontakt sa sluzi puževa, dolazi do hemijske reakcije koja ih šokira. Zato postavljanje tanke bakarne žice ili trake oko biljaka deluje kao električna ograda za njih.
Možete koristiti stare kablove, tanke cevi ili kupiti specijalne trake za baštu. Mana ove metode je cena, ali prednost je dugoročna zaštita. Ako puževi već jesu unutar bakarne barijere, dodajte unutra zamke sa kukuruznim brašnom ili pivom kako biste ih eliminisali.
