Ljudi često govore o ljubavi i njenom trajanju, ali rijetko tko razmišlja o onima koji ostaju pored voljene osobe bez obzira na težinu situacije. Danas otkrivamo jednu takvu priču iz regiona.
- Mahira Hajdarpašić je jedna od rijetkih osoba koje su svoju ljubav pretvorile u životni dug, brinući se za svog muža Eseda, koji je bolovao od multiple skleroze, gotovo šesnaest godina.
E, moj narode, kad ti je život težak, a duša izranavljiva, nekad pomisliš da sreće više nema. Ali eto ti Mahire Hajdarpašić, žene s dušom širokom kao more. Nije ni ona mislila da će posle tolikog bola opet da se smeje. A sad, evo, posle svega što je prošla, našla je svoj mir – i to s čovekom koji zna da voli, poštuje i prihvata njen ceo svet.
Kako je sama rekla: „Znam da je to moja sudbina, zadatak od Boga, i ja sam odlučila da ga uradim na najbolji mogući način.“ I uistinu jeste. Esed je preminuo krajem marta 2022. godine, a Mahira je i dalje nosila njegovu senku na plećima. Nije odmah ni pomislila na novu ljubav, jer, kako kaže, nije imala ni vremena ni snage za svoj život. Bila je majka, negovatelj, stub kuće. Ali sudbina ima svoje puteve.
- Godinu i po dana kasnije, Mahira upoznaje Saladina Hajdarpašića – čoveka koji je uneo svetlo tamo gde je dugo bio mrak. Upoznali su se, kako sama reče, u džamiji, na teraviji, i brzo shvatili da ih povezuje nešto više od obične simpatije.
Venčali su se 2023. godine, i umesto da dobiju podršku – Mahira se našla na udaru osuda. Mnogi su govorili da se “pokojni muž još nije ni ohladio”, da je brzo nastavila dalje, da nije pokazala “dovoljno tuge”. Ali Mahira nije ostala tiha. Napisala je poruku, iskrenu i duboku kao duša što boli, i objasnila sve – kroz pesmu.
Ispričala je svoju priču, da svi čuju i zapamte. Sve ono što je dala Esedu, svaki korak i svaku suzu, stavila je na papir. I sve to – bez mržnje, samo sa verom u Božiju odredbu. Rekla je jasno – nikom brak nije rasturila, ničiju decu nije ucvilila, a Allah joj je poslao čoveka koji je prihvatio njen život, njenu decu, i njen put. I dodala: „Mahira najgora? Ja Rabb, ti sve vidiš, ti sve znaš, teško li se onom kome ja ne halilim.“
- Nakon svega, Mahira i Saladin su proslavili prvu godišnjicu braka. Na Instagramu je objavila: „Sretna nam prva, al’ mnogo bitna godišnjica. Izdržali smo sve. Hvala Allahu što nas je spojio.“ Ali ono što je dotaklo sve ljude koji imaju srce, jeste njen opis Saladina.
Napisala je da je “insan kojeg svi znaju po dobru”, koji nikad nikome zlo nije poželeo, koji svakome traži opravdanje. Saladin je čovek koji se budi ujutru da s njom isprati decu u školu, koji zove trenera da upiše njenog sina na trening, koji decu nikad nije nazvao Mahirinom, već svojom. Njena deca su to i potvrdila.
Za njegov rođendan su mu uputila pismo koje svakog može da rasplače. U njemu su napisali da je porodica ono što osećaš srcem, a ne ono što piše u krvi. Zahvalili mu se što ih svakog dana bira, i što im daje ono što im je toliko falilo – osećaj pripadnosti, sigurnosti i ljubavi. Napisali su: „Ti si uvek ta, bez obzira na sve. Znamo da nisi morao, ali jesi – biraš nas svaki dan, i zbog toga smo beskrajno zahvalni. Molimo Allaha da te nagradi za svu dobrotu.“
- Ova priča Mahire Hajdarpašić nije samo priča o novom braku. Ovo je priča o ženi koja je prošla pakao tuge, ali nikada nije prestala da bude čovek. Priča o veri, o ljubavi, o borbi. O tome da posle duge tame može da svane dan.
I da nije greh tražiti sreću, da nije sramota voleti ponovo, kad si pre toga sve dao jednom čoveku. Mahira je danas srećna žena, okružena ljubavlju, poštovanjem i novim početkom. A svima koji je i dalje kritikuju, njen odgovor je jednostavan – nek’ Bog sudi, a ljudi neka čuvaju svoje jezike. Jer u svetu gde se zlo često krije iza lepih reči, Mahira stoji gola, iskrena, ranjena – ali nikad poražena.
