Dečije ponašanje zbog kojeg trebate da potraćite pomoć. U nastavku teksta doznajte o kakvom ponašanju je reč. Rani razvoj deteta često ostaje potcenjen, iako upravo u tom periodu nastaju temelji za kasnije ponašanje, emocije i način razmišljanja. Prva godina života posebno je važna jer se tada formiraju osnovne moždane strukture i razvija osećaj sigurnosti ili nesigurnosti. Ono što dete tada doživi može imati dugoročne posledice koje se kasnije ispoljavaju kroz ponašanje.
Stručnjaci upozoravaju da se određeni obrasci mogu primetiti već u ranom detinjstvu, čak od treće godine. Iako mnogi roditelji takva ponašanja doživljavaju kao fazu ili prolaznu nestašnost, psihijatri ukazuju da neka od njih mogu biti rani signali ozbiljnijih problema u razvoju ličnosti.
-
Rani pokazatelji koji zahtevaju pažnju
Jedan od najčešće pominjanih obrazaca jeste takozvana Mekdonaldova trijada, skup ponašanja koji je uočio psihijatar Dž. M. Mekdonald tokom proučavanja kriminalaca. Ona uključuje tri specifična znaka koji se mogu javiti u detinjstvu.
Prvi znak je zlostavljanje životinja. Nije neobično da mala deca ponekad budu gruba jer još uče granice, ali postoji razlika između neznanja i svesnog nanošenja bola. Ako dete razume objašnjenje da ne treba povređivati životinje i prestane sa takvim ponašanjem, to je očekivano. Međutim, ako nastavi, pa čak i pojača agresiju, to može ukazivati na dublji problem. U takvim slučajevima dete ne pokazuje empatiju prema slabijem biću.
Drugi znak je opsesija vatrom. Povremena radoznalost prema vatri je normalna, ali stalna potreba da se nešto pali ili fascinacija uništavanjem može biti signal da dete pokušava da izrazi unutrašnju napetost ili bes na destruktivan način.
Treći znak je noćno mokrenje, koje je složenije za tumačenje. Samo po sebi nije alarmantno, jer mnoga deca prolaze kroz tu fazu. Međutim, u kombinaciji sa drugim problemima i naročito ako je praćeno stidom, kaznama ili ismevanjem, može doprineti razvoju frustracije i potisnutog besa.
-
Dodatni obrasci ponašanja
Pored ova tri znaka, stručnjaci izdvajaju još nekoliko ponašanja koja mogu ukazivati na problematičan emocionalni razvoj.
Jedno od njih je konstantno kršenje pravila. Većina dece povremeno testira granice, ali razlika je u motivaciji. Neka deca krše pravila iz radoznalosti ili impulsa, dok druga u tome pronalaze uzbuđenje i zadovoljstvo, bez osećaja odgovornosti.
Laganje bez griže savesti takođe može biti signal. Dete koje laže da bi izbeglo kaznu pokazuje strah i razume posledice. Međutim, ako laže bez razloga, bez osećaja krivice i pritom vešto manipuliše reakcijama drugih, to može ukazivati na manjak empatije i emocionalne povezanosti.
Siledžijsko ponašanje je još jedan važan indikator. Deca mogu biti gruba iz različitih razloga, ali ono što zabrinjava jeste nasilje bez povoda. Kada dete uživa u tuđoj patnji i ne pokazuje kajanje, to zahteva pažnju odraslih.
Na kraju, neosetljivost i nedostatak straha mogu biti posebno upečatljivi. Dete koje ne reaguje na situacije koje bi kod drugih izazvale nelagodu ili strah može imati poteškoće u razumevanju emocija, kako svojih, tako i tuđih.
-
Uticaj ranog iskustva na razvoj mozga
Psiholozi naglašavaju da iskustva iz najranijeg perioda života imaju ključnu ulogu u oblikovanju detetove percepcije sveta. Ako beba u prvim mesecima života ne dobija adekvatnu pažnju, utehu i odgovor na svoje potrebe, može razviti osećaj da emocije nisu važne. Taj obrazac se kasnije prenosi na odnose sa drugima.
S druge strane, deca koja su u ranom uzrastu imala stabilno i sigurno okruženje imaju veću otpornost na kasnije negativne uticaje. Ako se problemi pojave kasnije, njihova već razvijena emocionalna struktura može pomoći u prevazilaženju teškoća.
Važno je razumeti da nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da će dete razviti ozbiljan poremećaj. U mnogim slučajevima, ovakva ponašanja mogu biti reakcija na okolinu, stres ili način vaspitanja. Promena pristupa, više pažnje i razumevanja često dovode do poboljšanja.
Roditelji i staratelji imaju važnu ulogu u prepoznavanju i usmeravanju ovih obrazaca. Posmatranje deteta, otvorena komunikacija i pravovremena reakcija mogu napraviti veliku razliku u njegovom razvoju.
