Da li znate da med ne treba uzimati drvenom kašikom? A koji je razlog za to doznajte u nastavku teksta. Med je jedan od najstarijih prirodnih zaslađivača i namirnica koje ljudi koriste hiljadama godina. Njegova popularnost nije samo zbog slatkog ukusa, već i zbog brojnih nutritivnih svojstava koja podupiru zdravlje. Ipak, oko meda kruži mnogo mitova i pogrešnih informacija, a jedan od najčešćih je tvrdnja da se med mora uzimati isključivo drvenom kašikom. Ako ste i vi do sada sledili ovo pravilo, možda je vreme da ga preispitate.
-
Odakle potiče ideja o drvenoj kašici?
Ova ideja nije proizvoljna, već ima istorijsko uporište. Pre nego što je moderna metalna i staklena posuđa postala standard, većina kašika i pribora za jelo pravila se od metala poput aluminijuma ili bakra. Med sadrži organske kiseline koje su u interakciji s nekim vrstama metala, pa su se delovi kašika mogli otapati u medu. To je moglo promeniti ukus meda i, u nekim slučajevima, čak uticati na njegov hemijski sastav. U to vreme, preporuka da se med uzima drvenom kašikom imala je smisla jer drvo nije reagovalo sa kiselinama iz meda i nije menjalo njegovu aromu.
Međutim, važno je napomenuti da su današnje kašike i pribor za jelo većinom izrađene od inoksa ili drugih nehrđajućih materijala. Oni ne reaguju s medom i ne menjaju njegov ukus, što znači da je istorijsko pravilo danas nepotrebno.
-
Drvene kašike i higijena
Pored toga što više nemamo rizik od hemijske reakcije, upotreba drvenih kašika nosi i određene higijenske izazove. Drvo je porozan materijal, što znači da upija tečnost, pa tako i med ili ostatke deterdženta ako se kašika nečisto opere. Drvo se ne sme prati u mašini za sudove jer visoka temperatura i deterdženti mogu oštetiti površinu kašike i istovremeno je kontaminirati. Ručno pranje drvenih kašika često nije dovoljno temeljno, posebno kod kašika za med sa urezima i neravninama. Ove neravnine predstavljaju savršeno mesto za nakupljanje bakterija i mikroorganizama. Ako drvenu kašiku koristite više puta, pogotovo kada ste bolesni ili imate prehladu, postoji veći rizik od prenošenja mikroba.
-
Med i moderni način skladištenja
Još jedan razlog zbog kojeg nema potrebe za drvenim kašikama jeste način na koji se danas med skladišti i obrađuje. Većina meda sada se čuva u buradima od inoksa, koji su potpuno inertni i ne reaguju s kiselinama iz meda. Ovo znači da metal, kada je od odgovarajuće vrste, više nije problem. Kada se med vadi iz tegli ili buradi, upotreba metalne kašike ili inox pribora ne utiče na njegov kvalitet ili ukus.
Dodatno, drvo ima tendenciju da upija mirise i ukuse iz hrane koju dodiruje, pa drvena kašika koja se koristi za med može tokom vremena promeniti njegov prirodni miris. Inox ili staklo nemaju ovaj problem, što ih čini praktičnijim i higijenski sigurnijim izborom.
-
Drvena kašika u svakodnevnoj upotrebi
Iako drvene kašike imaju svoje mesto u kuhinji, poput pripreme hrane na štednjaku, za med njihov značaj je minimalan. One mogu biti estetski lep dodatak i lep su suvenir ili poklon, ali kada je u pitanju svakodnevna upotreba meda, higijena i praktičnost su važniji faktori. Staklene ili metalne kašike lakše se peru, ne zadržavaju mirise i ne predstavljaju rizik od stvaranja bakterija, što je posebno važno za decu i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.
-
Moderni standardi i bezbednost
Savremeni standardi za proizvodnju i čuvanje hrane mnogo su stroži nego ranije. Inoks, staklo i plastika namenjena za kontakt sa hranom ne menjaju hemijski sastav meda i zadovoljavaju sve higijenske norme. To znači da, kada se pridržavate savremenih pravila čuvanja hrane, nema potrebe da se držite zastarelih mitova o drvenim kašikama.
U praksi, bez obzira da li koristite metalnu, staklenu ili čak plastičnu kašiku, med ostaje isti – čist, zdrav i ukusan. Prava briga bi trebala biti kako med skladištite i kako ga rukujete, a ne od čega je napravljena kašika.
