Polako se okrećemo prirodnim metodama za liječenje. Jedna od ljekovitih biljaka je maslačak koji raste svuda oko nas. Ako pronađete čistu, mirnu livadu daleko od saobraćaja i industrijskog zagađenja, ne propustite priliku da uberete ovu dragocenu biljku. Njegovi cvetovi, stabljike i listovi sadrže sastojke koji mogu pomoći kod niza zdravstvenih problema — od kašlja do problema sa jetrom i probavom.
Maslačak nije samo korov, kako ga mnogi doživljavaju. On je čitava mala apoteka pod nogama.
-
Zašto je maslačak lekovit?
Maslačak (lat. Taraxacum officinale) pripada porodici glavočika (Asteraceae) i izuzetno je bogat hranljivim materijama. Njegovi listovi, stabljike, cvetovi i koren sadrže obilje vitamina A i C, kao i minerale poput kalijuma, kalcijuma i natrijuma. U narodnoj medicini koristi se već vekovima, naročito zbog svojih detoksikacionih svojstava.
Deluje kao prirodni diuretik, podstiče rad bubrega, ubrzava metabolizam i pomaže telu da se oslobodi toksina. Osim toga, maslačak stimuliše rad jetre i poboljšava varenje, snižava nivo lošeg holesterola i jača krv. Njegova protivupalna svojstva čine ga korisnim saveznikom kod alergija, problema sa kožom, pa čak i reumatskih tegoba.
-
Lekovitost u svakom delu biljke
Maslačak je biljka koju možete koristiti gotovo celu — od korena do cveta. Koren se obično suši i koristi za pripremu čaja koji ublažava stomačne probleme, nadutost i lošu probavu. Njegova blaga gorčina podstiče lučenje žuči, što dodatno poboljšava varenje.
Stabljike maslačka imaju poseban status u narodnoj medicini. Smatraju se snažnim čistačem organizma jer pročišćavaju krv, regulišu rad želuca i stimulišu izmokravanje. Najpoznatije su po primeni kod virusnih bradavica. Unutrašnji sok — popularno nazvan „mleko“ — nanosi se direktno na bradavicu svakodnevno dok se ona ne sasuši i ne otpadne. Ovaj metod koristi se generacijama i često daje rezultate tamo gde moderna sredstva ne pomažu.
-
Hrana i lek u istom tanjiru
Mladi listovi maslačka, poznatiji i kao divlji radič, izuzetno su cenjeni u ishrani. Najbolje ih je brati u rano proleće, dok su još mekani i bez gorkog ukusa. Mogu se jesti sirovi, u salatama uz dodatak maslinovog ulja i limuna, ali i kuvani u varivima. Posebno se preporučuju trudnicama, dojiljama i ženama u menopauzi zbog sadržaja kalcijuma i gvožđa.
Cvetovi maslačka su takođe jestivi i veoma aromatični. Beru se po sunčanom danu, oko podne, kada su najotvoreniji i najmirisniji. Od njih se najčešće priprema sirup, koji mnogi zovu „maslačkov med“ zbog svoje boje, teksture i slatkog ukusa. Ovaj sirup se koristi kao prirodni lek protiv kašlja, naročito kod dece, ali i kao dodatak palačinkama, tostovima, kolačima ili čaju.
-
Recept: domaći sirup od maslačka
Ako želite da pripremite sopstveni sirup od maslačka, dovoljno vam je nekoliko sastojaka i malo vremena. Recept je jednostavan, ali rezultat je dragocen – prirodni eliksir koji pomaže disajnim putevima i jača imunitet.
Sastojci:
- 200 grama svežih cvetova maslačka zajedno sa stabljikama
- 2 limuna (najbolje organski, neprskani)
- 1,5 litara vruće vode
- 1 kilogram šećera
Priprema:
Cvetove i stabljike maslačka prvo dobro operite, pa ih usitnite nožem ili makazama. Stavite ih u šerpu i prelijte sa 1,5 litara vruće vode.
Limune operite, isecite na tanke kriške (ili iscedite sok) i dodajte u šerpu sa maslačkom. Kuvajte na tihoj vatri oko 30 minuta.
Nakon kuvanja, procedite smešu kroz gusto sito ili gazu. Dobijenu tečnost vratite u šerpu, dodajte šećer i kuvajte još 15 minuta dok se ne zgusne u sirupastu masu.
Vreo sirup sipajte u prethodno sterilisane staklene flaše ili tegle. Dobro zatvorite i ostavite da se ohladi. Čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
Napomena:
Sirup od maslačka možete koristiti samostalno — po jednu kašičicu tri puta dnevno kod kašlja — ili ga dodavati toplim napicima. Osim što pomaže kod respiratornih tegoba, ovaj sirup doprinosi opštem jačanju organizma.
