Šovinizam gradskih ljudi prema seoskim ljudima je odavno svima poznat, ali nažalost sve je izraženiji kako ruralne sredine ostaju bez naroda. Danas vam otkrivamo jednu srceparajuću priču o baki sa sela.
U našem društvu mnogi stariji pojedinci prepričavaju iskustva nepravde koju su im naneli deca i unuci, dok drugi pokazuju spremnost na samožrtvovanje zarad porodice tokom celog života. Često se ovi narativi ne čuju, ali kada se pojave, služe kao dirljivi podsetnici na ozbiljnost našeg sadašnjeg vremena i često zanemarivanje sa kojim se suočavaju stariji.
Jedan takav narativ potiče iz malog sela nadomak Loznice, sa fokusom na baku Jelicu, ženu koja je ceo svoj život posvetila porodici i sada nosi značajnu težinu razočarenja. Celog života baka Jelica se posvetila vrednom radu, fokusirajući se na negovanje dece i stvaranje doma. Zajedno sa svojim odanim mužem, prihvatila je skroman način života, ali je uvek bio ispunjen ljubavlju u izobilju.
Uprkos ograničenim resursima, velikodušno su delili sve što su imali. Svojoj deci su usadili osnovne vrednosti, uključujući poštovanje, marljivost i posvećenost brizi o porodici. Bila je veoma ponosna na svog sina, koji je uspešno završio fakultet i karijeru započeo u Beogradu. Za Jelicu je ovo dostignuće potvrdilo sve njene žrtve i napore. Međutim, nakon što je iskusila svoje prve zdravstvene probleme, postupila je bez oklevanja.
- Njen sin joj je uputio poziv da mu se pridruži u Beogradu, uveravajući je u njegovu podršku u traženju najbolje medicinske nege. Sa koferom punim nade, otišla je za prestonicu. Ipak, njen dolazak u Beograd odvijao se suprotno njenim očekivanjima.
Od trenutka kada je ušla u rezidenciju svog sina, njegova unuka je pokazala primetnu emocionalnu odvojenost. Nedostajalo je toplih zagrljaja ili očekivanog veselog dijaloga. Jelica se potrudila da se integriše i stekne uvid u život svoje unuke; međutim, odgovori koje je dobila bili su kratki, ravnodušni i lišeni topline.
Nekoliko dana kasnije, doživela je duboko iznenađenje. „Možda bi bilo uputno da se vratiš u svoje selo, babo. Ovde nas okrivljujete. Moji saputnici vas smatraju neobičnom. Uticaj tih reči bio je prodorniji od bilo koje telesne patnje. U tom trenutku Jelica je shvatila da je postala nepoželjna u stanu svog sina.
- Svi njeni napori, zajedno sa ljubavlju i brigom koju je posvetila svojoj deci, sada su bili zanemareni i doživljavani kao teret. U tom trenutku, Jelica je shvatila da se njena vrednost, kako je videla njena unuka, smanjila na izvor srama.
Uprkos sinovljevim uveravanjima da će ostati, Jelici je bilo nemoguće da nastavi život u sredini u kojoj se osećala kao teret. Jedini beg je bio povratak u svoje selo. Ipak, pokazalo se da je ovo putovanje bilo ispunjeno poteškoćama. Dok se vraćala kući, njen um su mučila neprestana pitanja. Gde je posustala?
Kako je moguće da je dete koje je negovala s ljubavlju i pažnjom sada na nju gledalo kao na nešto neprihvatljivo i sramotno? Iako nije mogla da pronađe odgovore na ta pitanja, postalo je očigledno da su se vrednosti promenile. Nažalost, duboko poštovanje prema porodici i poštovanje koje se pruža starijima su se smanjili u savremenom društvu. Narativ bake Jelice prevazilazi puki prikaz žene koja se suočila sa nepravdom.
Služi kao dirljiv podsetnik na značaj odavanja počasti našim starešinama i priznanja njihovog doprinosa. Starije generacije čine temelj društva na kojem stojimo, a njihova ljubav i žrtve su nam omogućile da uživamo u životima koje danas vodimo.
- Ne treba da ih zanemarimo ili previdimo, jer kada jednom prođe prilika da im izrazimo ljubav, može postati prekasno. Svaki pojedinac koji je svoj život posvetio porodici zaslužuje poštovanje i naklonost, a ne da bude zaboravljen.
Stoga, kada razmišljamo o našim bakama i dekama, roditeljima ili drugim starijim osobama u našim životima, setimo se zahvalnosti i poštovanja koje im dugujemo. Iako mogu izgledati staromodno ili različito od nas samih, oni su sastavni deo naših identiteta i bez njihovih žrtava i ljubavi, naše postojanje danas ne bi bilo moguće.
