Ova deca ne pate od alergija, bakterija i virusa. U nastavku teksta otkrivamo vam razlog za to. Detinjstvo bez igre napolju nekada je bilo gotovo nezamislivo. Deca su sate provodila trčeći po dvorištu, igrajući se u pesku, praveći kule od blata i istražujući prirodu oko sebe. Prljave ruke, blatnjave patike i odeća puna fleka bili su sasvim normalan deo odrastanja. Roditelji su znali da je to znak da je dete provelo kvalitetno vreme u igri, druženju i istraživanju sveta oko sebe.
Danas je situacija dosta drugačija. Sve više mališana najveći deo dana provodi u zatvorenom prostoru, uz mobilne telefone, tablete i televiziju. Roditelji često žele da zaštite dete od bakterija, hladnoće ili mogućih povreda, pa se igra napolju sve više ograničava. Međutim, brojni stručnjaci upozoravaju da preterano udaljavanje dece od prirode može ostaviti posledice na njihovo zdravlje i razvoj.
-
Priroda je važan deo zdravog odrastanja
Boravak u prirodi ima veliki značaj za pravilan razvoj deteta. Kada dete trči po travi, igra se peskom ili istražuje zemlju i biljke, ono razvija motoriku, koordinaciju i fizičku kondiciju. Takve aktivnosti podstiču telo na kretanje i pomažu deci da troše energiju na zdrav način.
Pored fizičkog razvoja, priroda pozitivno utiče i na mentalno zdravlje. Deca koja više vremena provode napolju uglavnom su opuštenija, raspoloženija i kreativnija. Tokom igre u prirodi dete koristi maštu, smišlja različite situacije i uči kako da rešava male probleme bez pomoći odraslih.
Igranje u pesku ili pravljenje oblika od blata možda odraslima deluje kao obična zabava, ali za dete to predstavlja način učenja i istraživanja. Na taj način ono upoznaje različite teksture, razvija čula i jača sposobnost koncentracije.
-
Kontakt sa mikroorganizmima jača organizam
Mnogi roditelji danas obraćaju veliku pažnju na higijenu, što je naravno važno. Ipak, stručnjaci upozoravaju da preterana sterilnost nije dobra za razvoj imuniteta. Dete koje nikada nema kontakt sa zemljom, travom ili prašinom nema priliku da prirodno razvija otpornost organizma.
Pedijatri objašnjavaju da se u zemlji i prirodi nalaze brojni mikroorganizmi koji mogu pomoći imunom sistemu da nauči kako da reaguje i da se odbrani. Kada dete povremeno dođe u kontakt sa takvim okruženjem, organizam postepeno stvara jaču otpornost na različite spoljašnje uticaje.
To ne znači da dete treba da boravi u nehigijenskim ili opasnim uslovima, već da je sasvim normalno da se tokom igre isprlja. Malo blata na rukama ili pesak u obući nisu razlog za paniku, već deo zdravog detinjstva.
-
Deca koja više borave napolju često su aktivnija
Jedan od najvećih problema savremenog detinjstva jeste manjak fizičke aktivnosti. Zbog previše vremena provedenog uz ekrane, mnoga deca se kreću manje nego ranije generacije. Posledice toga mogu biti gojaznost, slabija kondicija i problemi sa držanjem tela.
Boravak u prirodi podstiče dete na prirodno kretanje. Trčanje, skakanje, penjanje i igra sa drugom decom aktiviraju celo telo i razvijaju mišiće. Za razliku od sedenja uz telefon ili računar, igra napolju zahteva stalnu aktivnost i angažovanje.
Stručnjaci ističu da fizička aktivnost u detinjstvu ima veliki značaj za zdravlje tokom celog života. Deca koja od malih nogu razviju naviku boravka napolju i kretanja često i kasnije vode aktivniji i zdraviji način života.
-
Priroda podstiče maštu i kreativnost
Kada dete dobije gotovu zabavu na telefonu ili računaru, njegova mašta ima manje prostora za razvoj. U prirodi je situacija potpuno drugačija. Običan pesak može postati gradilište, dvorac ili pista za automobile, dok granje i kamenčići mogu postati deo potpuno nove igre.
Upravo ta sloboda podstiče kreativnost kod dece. Tokom igre u prirodi mališani sami osmišljavaju pravila, rešavaju probleme i smišljaju nove načine zabave. Takve aktivnosti razvijaju samostalnost i sposobnost snalaženja.
Psiholozi smatraju da slobodna igra ima važnu ulogu u emocionalnom razvoju dece. Dete kroz igru izražava emocije, uči kako da sarađuje sa drugima i postepeno razvija sigurnost u sebe.
-
Boravak sa životinjama može imati pozitivan uticaj
Istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju uz kućne ljubimce često imaju jači imunitet i manji rizik od razvoja određenih alergija. Kontakt sa životinjama izlaže organizam različitim mikroorganizmima koji mogu doprineti prirodnom jačanju otpornosti.
Pored zdravstvenih koristi, životinje imaju i pozitivan uticaj na emocionalni razvoj deteta. Briga o psu, mački ili drugom ljubimcu razvija osećaj odgovornosti, pažnje i empatije. Deca kroz odnos sa životinjama uče kako da budu nežna i brižna prema drugima.
Naravno, potrebno je voditi računa o higijeni i zdravlju ljubimaca, ali stručnjaci smatraju da potpuno izbegavanje kontakta sa životinjama nije dobro rešenje.
-
Ravnoteža je najvažnija
Savremena tehnologija danas je deo svakodnevnog života i gotovo je nemoguće potpuno je izbeći. Međutim, problem nastaje kada telefoni, računari i televizija zamene igru napolju i kontakt sa prirodom.
Detetu su potrebni i fizička aktivnost i slobodna igra kako bi se pravilno razvijalo. Zato je važno pronaći ravnotežu između vremena provedenog uz tehnologiju i vremena provedenog napolju.
Malo prljave garderobe, pesak u džepovima ili blatnjave cipele često su znak da dete ima zdravo i ispunjeno detinjstvo. Upravo kroz takvu igru deca istražuju svet, razvijaju organizam i stvaraju uspomene koje će pamtiti godinama.
