Napustili su me kada sam bila najranjivija. U nastavku teksta pročitajte čitavu priču. Imala sam šesnaest godina i verovala sam da, koliko god da je situacija teška, porodica ipak ostaje porodica. Taj osećaj sigurnosti trajao je do trenutka kada sam roditeljima rekla da sam trudna. Njihova reakcija bila je brza i hladna, bez pitanja i bez pokušaja da razumeju strah u mom glasu. Te večeri nisam dobila zagrljaj, savet ili reč utehe. Dobila sam samo naređenje da spakujem stvari.
Jednog dana sam imala sobu, krevet i dom. Već sledećeg stajala sam ispred kuće sa rancem na leđima, zbunjena i slomljena. Nisam znala gde da idem ni kome da se obratim. Bila sam dete koje je odjednom moralo da glumi odraslu osobu, i to u svetu koji mi je delovao surov i neprijateljski.
-
Dani bez oslonca
Trudnoća je prolazila sporo i teško. Svaki dan sam se borila sa umorom, glađu i strahom. Nisam imala stalno mesto gde bih ostala, niti nekoga ko bi me pitao kako sam. Ljudi su prolazili pored mene, a ja sam imala osećaj da postajem nevidljiva. Najteže mi je padalo to što nisam imala s kim da podelim brigu, jer sam još uvek bila premlada da sve to nosim sama.
Kako su meseci odmicali, telo mi je slalo signale da nešto nije u redu. U osmom mesecu, bol i slabost postali su previše jaki da bih ih ignorisala. Uplašena, bez novca i bez podrške, sama sam se zaputila u bolnicu, nadajući se da će mi tamo neko reći da će sve biti u redu.
-
Vest koja je promenila sve
Bolnički hodnici bili su hladni i bučni, puni nepoznatih ljudi i brzih koraka. Ležala sam u krevetu i držala ruke na stomaku, pokušavajući da ostanem mirna. Kada je lekar ušao u sobu, po njegovom pogledu sam znala da se dogodilo nešto strašno.
Njegove reči bile su tihe, ali su odjeknule u meni jače nego bilo kakav vrisak. Rekao mi je da moja beba nije preživela. U tom trenutku, svet se zaustavio. Nisam znala kako da dišem, niti kako da prihvatim stvarnost koja me je pogodila. Suze su dolazile same, bez pitanja i bez prestanka.
Bila sam sama u sobi, okružena zvukovima aparata i koracima osoblja koje je dolazilo i odlazilo. Nikada se nisam osećala usamljenije.
-
Ruka koja je ostala
U toj tišini i bolu, pojavila se jedna osoba koja je odlučila da ne ode. Bila je to babica koja je radila u toj bolnici. Nakon što joj je smena završila, dolazila je da me obiđe. Nije morala, ali je to činila iznova i iznova.
Njen pristup bio je tih i nenametljiv. Donosila bi mi čaj, pitala me da li sam jela ili bi jednostavno sela pored mog kreveta. Ponekad nismo govorile ništa. Samo bi mi držala ruku, kao da mi poručuje da nisam sama, čak i kada mi se činilo da jesam.
Uvek bi mi, pre nego što ode, rekla isto:
„Budi jaka. Ceo život je pred tobom.“
Te reči su mi ostale urezane duboko u sećanju. U danima kada nisam videla nikakav smisao, one su bile jedino za šta sam se mogla uhvatiti.
-
Godine koje su došle posle
Prošlo je osam godina. Ništa se nije promenilo preko noći, ali sam polako gradila novi život. Naučila sam kako da preživim, pa zatim i kako da živim. Jednog jutra, dok je televizor tiho radio u pozadini, ugledala sam poznato lice. Bila je to ona. Gostovala je u jutarnjem programu, skromno se osmehujući dok su pričali o njenoj dugoj karijeri i knjizi koju je napisala nakon odlaska u penziju.
Njeni memoari su, kako su rekli, brzo pronašli put do čitalaca.
-
Poglavlje koje nisam očekivala
Sledećeg dana, neko je pokucao na moja vrata. Kada sam ih otvorila, stajala je ispred mene. Bila je starija nego što sam je pamtila, ali je imala isti blag pogled.
Pružila mi je knjigu sa potpisom i rekla da je to za mene. Dok sam listala stranice, shvatila sam da jedno poglavlje govori o mladoj devojci iz bolnice. Pisala je o snazi, ranjivosti i potrebi da se nekome pruži dostojanstvo kada ga svi drugi zaborave.
Prepoznala sam sebe u svakoj rečenici. Suze su mi same krenule. Zagrlila sam je i zahvalila joj se. Upoznala sam je sa svojim suprugom i svojim petogodišnjim sinom, koji joj je bez razmišljanja potrčao u zagrljaj.
Knjiga i danas stoji na posebnom mestu u mom domu, kao podsetnik na to koliko jedan čovek, jednim jednostavnim gestom, može nekome promeniti život.
