Promjena spola označava proces kroz koji pojedinac mijenja svoj biološki spol ili rodni identitet kako bi odgovarao svom unutrašnjem osjećaju sebe. Ovaj poduhvat može obuhvatiti različite medicinske, pravne i društvene modifikacije i dio je šireg konteksta povezanog sa transrodnim osobama. Danas otkrivamo priču transrodne osobe iz regiona.
Elena vodi život koji rezonuje sa njenim pravim ja, prihvatajući svoj identitet sa ponosom i pokazujući hrabrost u nastojanju da postane osoba kakva je oduvek znala da jeste. Iako još uvek nije završila ceo proces tranzicije, ona ponosno nosi ime koje je odabrala, a njen narativ služi kao svedočanstvo unutrašnjeg sukoba i otpornosti.
- Rođena kao Rade Molnar u Sarajevu, iskusila je duboku vezu sa ženskim identitetom od ranog detinjstva, što je stajalo u oštroj suprotnosti sa fizičkim izgledom koji joj je određen pri rođenju.
Tokom svojih formativnih godina, Elena je često iskusila osećaj otuđenosti od sredine u kojoj je odrasla. Kao dečak, našla se u suprotnosti sa konvencionalnim očekivanjima koja su joj nametnuta. Odeća, aktivnosti i ponašanje povezani sa muškošću nisu bili u skladu sa njenim pravim ja.
Posmatrajući svoje drugarice iz razreda kako prihvataju svoju ženstvenost kroz svoju odeću i ponašanje, uhvatila se u koštac sa dubokim nezadovoljstvom koje je proisteklo iz njene nesposobnosti da izrazi svoj autentični identitet. Elena se prisećala: „Tokom svog života gravitirala sam ženskom rodu, privučena svime što žene poseduju i čime se bave.
Najizazovnija faza koju je doživela bila je tokom osnovne škole, vreme kada nije mogla da obuče odeću i šminku kojima se divila kod devojčica oko sebe. Elena je dugo sebe doživljavala kao ženu zatvorenu u muško telo, ali je ostala nesvesna puteva koji su joj bili dostupni za postizanje i fizičkog i emocionalnog usklađivanja sa svojim autentičnim identitetom.
Tek susrevši se sa narativom manekenke Andree Pejić, otkrila je mogućnost tranzicije. Ovo otkriće označilo je značajnu prekretnicu u Eleninom životu. Obuzela ju je duboka tuga, proistekla iz spoznaje da joj je ranije nedostajalo znanje o opciji koja bi joj omogućila da prihvati svoje pravo ja.
- Da je ranije posedovala ove informacije, verovatno ne bi stupila u brak sa svojim mužem, ostavljajući joj srce teško od žaljenja zbog godina provedenih u sukobu sa sopstvenim identitetom.
Elena artikuliše: „Da sam ranije bila svesna potencijala za tranziciju, nesumnjivo bih nastavila sa procesom u ranijoj fazi“, razmišljajući o tome koliko bi njen život mogao biti duboko drugačiji da je imala priliku da prihvati svoj identitet žene od malih nogu. Elena je imala sreću da je njena žena prihvatila sebe, uprkos snažnom protivljenju cele njene porodice u vezi sa procesom tranzicije.
Podrška njenih rođaka je bila oskudna, a Elena se tokom svog putovanja susrela sa brojnim izazovnim okolnostima. Pored medicinskih procedura kojima je bila podvrgnuta, često se suočavala sa bolnim odbijanjima, uključujući i ona od strane članova porodice. „U vremenima kada mi je najviše bila potrebna podrška, skoro svi su me napustili“, priznaje Elena.
U svetlu izazovnih okolnosti, ostala je odlučna u potrazi za svojim putovanjem, potpuno svesna da je sloboda koju je na kraju stekla bila neprocenjiva. Shodno tome, tražila je srpsko državljanstvo kako bi dobila pristup neophodnim hormonima i terapijama neophodnim za napredovanje u procesu tranzicije, pošto u tom periodu u Bosni i Hercegovini nije bilo dostupnih medicinskih alternativa za potpunu promjenu pola.
Pored poteškoća sa odbijanjem, Elena se susrela sa značajnim finansijskim poteškoćama. Preživevši od minimalne penzije, otkrila je da nije u stanju da se prepusti luksuzu, uključujući šminku – želju koju je godinama gajila. Iako je čeznula za predmetima koji bi poboljšali njen osećaj ženstvenosti, njena finansijska ograničenja učinila su ih nedostižnim. Ipak, ona ostaje odlučna u svojoj posvećenosti da nastavi i finalizira proces tranzicije.
- „Moram da uzmem u obzir svoju porodicu“, tvrdi Elena, naglašavajući kako su njenu pažnju potrošili suštinski troškovi života, ali ipak ostaje nada da će jednog dana moći u potpunosti da prihvati sebe.
Oličenje izuzetne hrabrosti i odlučnosti, Elenina priča naglašava značaj postizanja harmonije sa samim sobom, čak i kada društvene norme i okolnosti nisu spremne da prihvate takvu autentičnost.
Njeno putovanje predstavlja ne samo fizičku tranziciju, već i potragu za unutrašnjim oslobođenjem, nastojeći da bude iskrena i verna svom identitetu. Uprkos brojnim preprekama, ona nepokolebljivo istrajava. Elena predstavlja primer ideje da su sloboda i autentičnost neprocenjive, potvrđujući da je život koji vodimo jedinstveno naš.
