Vaskrs samo što nije tu i mnogi se raduju farbanju jaja i drugim običajima koje ovaj hrišćanski praznik sa sobom donosi svake godine. Danas vam donosimo par savjeta oko ovog praznika.
U ovom članku ćemo razgovarati o odgovarajućim radnjama koje treba preduzeti u vezi sa prošlogodišnjim jajetom. Kao što je uobičajeno u našem domaćinstvu, svakog Velikog petka se bavimo tradicijom farbanja jaja, počevši od crvenog, koje se označava kao „glavno“ jaje, koje se često naziva i čuvarom doma. Svake godine se suočavamo sa istim pitanjem: šta treba uraditi sa prošlogodišnjim jajetom čuvarom?
Da li ga treba odbaciti, sačuvati ili zakopati? Nijedan pojedinac nema precizno znanje, ali se obično kaže, „pa, to je običaj“. Iskoristio sam priliku da sakupim ove informacije, tako da kada shvatite redosled događaja, principe vere i značaj trpeze i porodičnih okupljanja – verovatno najistaknutijih aspekata ovog praznika – prepoznaćete naročitu važnost prvog crvenog jajeta koje se prži na Veliki petak, a koje se odnosi na kuću čuvara.
Jaje se niti konzumira niti distribuira, niti se stavlja među druga jaja u korpi. Njegov položaj je karakterističan; obično je istaknuto u kući, često pored ikone, na kredencu ili u kuhinji. Smatra se da ovo čuvarsko jaje štiti domaćinstvo od bolesti, nesreća i zlonamernih sila tokom cele godine. Shodno tome, daje mu se posebno poštovanje.
- Koje akcije treba preduzeti kada dođe nova godina i kada novi staratelj bude ispunjen strepnjom? Staro jaje više ne može da ostane u domaćinstvu, jer je tokom cele godine „apsorbovalo” svu negativnu energiju, čuvajući dom, i sada zahteva odgovarajuće čišćenje.
Ovi običaji, drevni kao i samo jaje, prenosili su se sa generacije na generaciju. Preovlađujuća metoda uključuje bacanje stare stražarnice u reku. Prema narodnom predanju, voda poseduje svojstva pročišćavanja; veruje se da ispire zlonamernu energiju, bolesti i sve što se nakupilo tokom godine. Kada neko baci jaje u reku, to se ne radi slučajno; mora se zastati, upustiti u tihu molitvu i izraziti zahvalnost za sačuvanu godinu.
D
Preovlađujuća tradicija, posebno u ruralnim regionima, uključuje sahranjivanje stana čuvara ispod drveta. Smatra se da kada se jaje stavi ispod korena drveta, ono povećava plodnost, snagu i otpornost drveta na nepovoljne vremenske uslove, dok istovremeno pruža dodatnu zaštitu kući.
- Ovaj čin objedinjuje simbole života, obnove i plodnosti, efektivno završavajući ciklus i pripremajući prostor za novi početak. Simbolika prisutna u ovom kontekstu je duboko značajna. Istorijski gledano, jaje je od davnina predstavljalo pojavu novog života.
Čak je i u prehrišćanskim društvima bio simbol plodnosti i stvaranja. U okviru hrišćanske tradicije, ova simbolika evoluira da bi obuhvatila vaskrsenje Hristovo – gde ljuska jajeta označava grob, a njeno razbijanje simbolizuje prelazak iz smrti u večni život. To je razlog što se uskršnja jaja tradicionalno farbaju u crveno, posebno prvo jaje. Crvena nijansa ne predstavlja samo Hristovu krv, već takođe označava vatru, snagu i zaštitu.
Postoje brojne legende o poreklu tradicije farbanja jaja. Jedna takva priča prepričava priču o Mariji Magdaleni, koja je caru Tiberiju ponudila korpu belih jaja dok je razgovarala o Hristovom vaskrsenju. Car je, skeptičan, izjavio da će prihvatiti istinitost njenih reči tek kada jaja promene boju.
- Kao odgovor, Marija je rekla: „Hristos vaskrse!“ — i u tom trenutku jaja su se pretvorila u živocrvenu boju. Dodatna legenda prepričava priču o rimskim stražarima dodeljenim da štite Hristov grob.
Rečeno je da je jedan od ovih čuvara izjavio da će njegovo verovanje u vaskrsenje doći samo kada bude svedok kako pečena kokoška beži i snosi crveno jaje; tradicija drži da se ovaj izuzetan događaj zaista dogodio. Postoji još jedan narativ koji sugeriše da je ispod krsta na Golgoti ležalo kornjačino gnezdo. Prema ovom izveštaju, kada je krv Hristova pala na jaja, ona su se pretvorila u crvenu nijansu.
To je razlog što se crvena boja i danas koristi za prvo uskršnje jaje, služeći kao simbol poštovanja i vere. Na kraju krajeva, način na koji raspolažete sa stražarskom kućicom – bilo da je bacite u reku, zakopate je ispod drveta ili je s poštovanjem čuvate – nema mnogo značaja.
- Ono što je zaista važno je izvršenje ovog čina sa verom i zahvalnošću, kao što su to preneli naši stariji. Običaji prevazilaze puku formalnost; oni služe kao vitalna veza sa našim precima, veza sa našom verom i sredstvo za angažovanje sa našim sopstvenim identitetima.
