Kada test pokaže povišen šećer, evo šta da radite! U nastavku teksta otkrijte. Dijabetes mellitus ili šećerna bolest spada među najrasprostranjenije hronične bolesti današnjice. Suština problema leži u insulinu – hormonu koji pankreas proizvodi i koji omogućava glukozi da uđe u ćelije i da se iskoristi kao izvor energije. Kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina, ili kada ćelije na njega ne reaguju kako treba, nivo šećera u krvi raste i nastaje stanje poznato kao hiperglikemija. Dugotrajna hiperglikemija oštećuje krvne sudove, nerve, bubrege, oči i srce, zbog čega je važno prepoznati bolest na vreme i započeti adekvatnu kontrolu.
Savremeni način života značajno pogoduje razvoju dijabetesa. Brza hrana, dugotrajno sedenje, hronični stres i sve veća stopa gojaznosti stvaraju plodno tlo za ovu bolest. Upravo zato dijabetes se sve češće naziva i “bolest modernog doba”.
-
Kada vrednosti šećera u krvi ukazuju na problem?
Osnovni alat u dijagnostici dijabetesa jeste merenje nivoa glukoze u krvi. Rezultati testa mogu ukazivati na tri različita stanja – normalnu regulaciju šećera, predijabetes ili dijabetes.
Normalne vrednosti
- Glukoza natašte: manje od 5.6 mmol/l
- Posle 120 minuta OGTT testa: manje od 7.8 mmol/l
Predijabetes
- Glukoza natašte: 5.6–6.9 mmol/l
- Posle OGTT testa: 7.8–11.0 mmol/l
Dijabetes
- Glukoza natašte: 7.0 mmol/l ili više
- Posle OGTT testa: 11.1 mmol/l ili više
- Nasumična glikemija: preko 11.1 mmol/l uz simptome
- HbA1C: 6.5% ili više
Kada se otkrije povišen nivo šećera, lekar odlučuje da li je potrebna terapija lekovima ili se bolest u početnoj fazi može držati pod kontrolom promenama životnih navika.
-
Ishrana – temelj dobre kontrole šećera
Jedan od ključnih stubova borbe protiv dijabetesa jeste pravilna ishrana. Dijabetička dijeta ne znači gladovanje niti stroga odricanja, već uspostavljanje ravnoteže. Zdrava ishrana pogoduje svima, a osobama sa predijabetesom ili dijabetesom ona je osnovni oblik terapije.
Preporučeni odnos hranljivih materija
- Ugljeni hidrati: 50–55%
- Masti: 30–35% (manje od 30% kod tipa 2)
- Proteini: 10–15%
- Obroci: 5–6 manjih dnevno
Namirnice koje treba češće jesti
- Povrće i voće umereno
- Integralne žitarice i mahunarke
- Nemasni mlečni proizvodi
- Riba bogata omega-3 masnim kiselinama
- Zdrave masti poput maslinovog ulja, avokada i orašastih plodova
Namirnice koje treba ograničiti ili izbegavati
- Zasićene i trans masti (masne prerađevine, margarin, pržena hrana)
- Industrijski prerađene proizvode
- Kalorične mlečne proizvode s visokim udelom masti
- Hranu sa visokim sadržajem holesterola
-
Ko je najviše ugrožen?
Dijabetes ne pogađa sve ljude jednako. Postoje faktori rizika koje ne možemo menjati, ali i oni na koje imamo direktan uticaj.
Neizbežni faktori
- Genetsko nasleđe – ako roditelj ili brat/sestra imaju dijabetes, rizik raste
- Godine starosti – posle 45. godine učestalost bolesti značajno raste
Faktori na koje delimično utičemo
- Virusne infekcije u detinjstvu
- Neke hemijske supstance i lekovi
Faktori koje možemo promeniti
- Nezdrava ishrana bogata šećerima i mastima
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Višak telesne težine
- Pušenje
- Nekontrolisan visok krvni pritisak
-
Ko treba da uradi testiranje?
Stručnjaci savetuju da se testiraju sve osobe sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 25 kg/m² ukoliko postoji makar jedan dodatni faktor rizika, kao što su:
- Fizička neaktivnost
- Hipertenzija
- Povišene masnoće u krvi
- Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
- Gestacijski dijabetes u anamnezi
- Porodična istorija bolesti
- Kardiovaskularne bolesti
- Već dijagnostikovan predijabetes
Ako osoba nema nijedan od navedenih faktora, preporučuje se testiranje počev od 45. godine života, a zatim ponavljanje svake treće godine.
-
Predijabetes – poslednja šansa za promenu
Mnogi ljudi žive godinama u stanju predijabetesa, nesvesni da je to upozorenje organizma. Ovo stanje se može uspešno preokrenuti ili barem držati pod kontrolom, ali samo ako se preduzmu koraci na vreme.
Najefikasnije mere su:
- Uvođenje pravilne i uravnotežene ishrane
- Redovna fizička aktivnost – barem 30 minuta dnevno
- Kontrola i smanjenje telesne mase kod gojaznih osoba
- Održavanje redovnih lekarskih pregleda i laboratorijskih analiza
Predijabetes ne znači da će se dijabetes sigurno razviti, ali ignorisanje simptoma i rizika značajno povećava šanse za nastanak bolesti.
-
Važna napomena
Sve navedene informacije imaju isključivo edukativni karakter. Ako imate povišene vrednosti šećera u krvi, ili sumnjate da razvijate dijabetes, obavezno se obratite svom lekaru ili endokrinologu. Samo stručni pregled i individualno prilagođena terapija mogu obezbediti sigurnu kontrolu bolesti.
