Mnogo ljudi u regionu je posvećeno nekoj vjeri bilo da je u pitanju islam ili hrišćanstvo. Danas otkrivamo više iz pravoslavne vjeroispovijesti, a u pitanju je jedan stari običaj.
Srpska pravoslavna crkva, zajedno sa vernicima širom sveta, 7. marta obeležava pomen Svetih mučenika Evgenije, proslavu koja je prožeta tradicijama Crkve. Ovaj dan odaje počast svetim mučenicima koji su pretrpeli stradanje za Hrista, čija su imena, po verovanju, poznata samo Gospodu, koji ih je upisao u Knjigu Živih na nebesima.
- Prema široko rasprostranjenom verovanju, Sveta Evgenija se smatra izuzetno svetim mestom gde su otkrivene mošti brojnih mučenika, uključujući apostola Andronika i njegovu saputnicu Juniju.
Veruje se da su ove mošti otkrivene božanskom intervencijom, a njihov značaj u duhovnom životu vernika je neprocenjiv. U čast ovog praznika, privrženici se podsećaju na mučenike koji su žrtvovali svoje živote za svoju veru, sa svojim imenima, zapisanim od samog Gospoda, smatrana svetima i sačuvana u nebeskoj Knjizi Živih.
Na današnji dan određena narodna verovanja nameću ograničenja u svakodnevnim aktivnostima. Konkretno, smatra se da je neprikladno voditi venčanja, veridbe ili uspostavljati veze sa kumovima ili bratstva. Osim toga, ne menjaju se krediti, ne grade se kuće i ništa oštro se ne sme rukovati.
Vernike se ohrabruje da se uzdrže od bilo kakvog kućnog rada, umesto toga da dan posvete molitvama i sećanju na mučenike, čije su žrtve uzdizale veru i dostojanstvo. Ove relikvije, koje predstavljaju vitalni aspekt crkvenog nasleđa, otkrivene su u Evgeniji, blizu Carigrada, za vreme vladavine cara Arkadija.
Nakon otkrića koje je sveštenik Nikolas Kaligraf doživeo u vezi sa njihovim boravištem, mošti su locirane i od tada su izazvale ogromno poštovanje i poštovanje. U 12. veku, za vreme cara Andronika I, na mestu moštiju apostola Andronika podignut je velelepni hram, čime je postao značajno hodočasničko odredište za sve vernike. Sveti mučenici u Evgeniji služe kao svetli dokaz posvećenosti, vere i hrabrosti.
Ovaj dan služi da nas podseti na duboku vezu između vernika i nebeskog carstva, gde Gospod prepoznaje imena mučenika, čije su žrtve omogućile da njihova imena budu upisana u večnu Knjigu Živih. Tradicije i verovanja povezana sa ovim praznikom naglašavaju važnost poštovanja tradicije, negovanja mira i posvećenosti duhovnom životu.
BONUS TEKST
Proslavljeni nutricionista Predrag Nenadić, veoma cenjeni autoritet u oblasti ishrane, odlučio je da razbije nekoliko rasprostranjenih mitova o holesterolu i zdravlju.
- Njegovo veliko iskustvo, stečeno na cenjenim svetskim univerzitetima i kroz njegov rad na Univerzitetskoj klinici u Ludvigshafenu, u Nemačkoj, postavlja ga kao vodeću ličnost u ovoj disciplini.
Pored toga, Nenadić je predsednik Udruženja nutricionista Jugoslavije i Društva za unapređenje ishrane, a prepoznatljiv je po brojnim naučnim člancima i publikacijama.
Preovlađujuća zabluda kojom se nutricionisti često bave je ideja da konzumacija jaja dovodi do povišenog nivoa holesterola i, posledično, zdravstvenih problema poput masne jetre. Predrag Nenadić odlučno odbacuje ovo uverenje, tvrdeći da su te tvrdnje „čiste nebuloze“.
On tvrdi da jaja ne doprinose povećanju holesterola; pre, genetika i nezdrava ishrana koju karakterišu visoki nivoi trans masti, rafinisanih šećera i alkohola igraju značajnu ulogu. Holesterol se često nepravedno ocrnjuje.
Iako je priznat kao faktor koji doprinosi raznim srčanim i vaskularnim oboljenjima, nutricionista Nenadić pojašnjava da je problem visokog holesterola prvenstveno povezan sa lošim izborom načina života, a ne sa prirodnim izvorima hrane kao što su jaja.
Važno je napomenuti da je holesterol supstanca koju telo sintetiše iznutra, pri čemu je jetra primarno mesto njegove proizvodnje. Prekomerni unos zasićenih masti i šećera može ometati ovaj proces, što dovodi do povišenog nivoa LDL holesterola, koji se obično naziva “lošim holesterolom”.
Bez obzira na to, jaja, bogata visokokvalitetnim proteinima, vitaminima i mineralima, zaista mogu imati korisne efekte na zdravlje kada se konzumiraju umereno. Brojni nutricionisti, među njima i Nenadić, tvrde da jaja nisu primarni faktor koji doprinosi povišenom nivou holesterola; nego je neophodno fokusirati se na održavanje uravnotežene ukupne ishrane i načina života.
- Predrag Nenadić dalje pojašnjava da se nastanak masne jetre često pripisuje nezdravoj ishrani, prekomernoj konzumaciji alkohola, povišenom sadržaju masti i šećera u ishrani, a ne direktnom uticaju konzumiranja jaja.
Jetra igra ključnu ulogu u metabolizmu masti, a kada doživi značajan napor zbog lošeg režima ishrane, mast se može akumulirati u njenim ćelijama, što dovodi do stanja koje se naziva nealkoholna masna bolest jetre. Prema Nenadićevim rečima, na zdravlje jetre ne utiču određene namirnice, već celokupna ishrana.
Neophodno je ne samo smanjiti potrošnju trans masti i rafinisanih šećera, već i uključiti prirodnu, neprerađenu hranu uz povećanje unosa vlakana, zdravih masti, voća i povrća. Štaviše, redovna fizička aktivnost je ključna za prevenciju masne jetre i raznih metaboličkih poremećaja. Predrag Nenadić svojim istraživanjem i radom nastoji da rasvetli brojne nesporazume u vezi sa ishranom i zdravljem.
Dok su jaja često pod kontrolom zbog sadržaja holesterola, Nenadić tvrdi da ne doprinose zdravstvenim problemima. Umesto toga, on identifikuje neadekvatne izbore u ishrani i životnih navika kao primarne faktore rizika za povišene nivoe holesterola i masnu jetru. Usvajanjem odgovarajućih nutricionističkih praksi i bavljenjem fizičkom aktivnošću, pojedinci mogu sačuvati svoje zdravlje i smanjiti verovatnoću od raznih bolesti.
