Čir na želucu mnogima stvara katastrofalne probleme, ali nažalost ne znaju kako da se izbore s tim. Danas vam otkrivamo nekoliko potencijalno korisnih savjeta za rješavanje toga.
- Peptički ulkus se odnosi na stvaranje čireva na sluzokoži želuca i dvanaestopalačnog creva. Ovo zdravstveno stanje pogađa oko 4% globalne populacije, a verovatnoća da će pojedinac razviti ovu bolest tokom svog života procenjuje se na oko 10%.
Iako simptomima često nedostaje specifičnost, neuspeh u lečenju čira može dovesti do značajnih komplikacija. Pravovremena dijagnoza i odgovarajući tretman su neophodni da bi se sprečili ozbiljniji ishodi. Čir na želucu nastaje usled smanjene otpornosti sluzokože na želudačnu kiselinu. Bol se obično manifestuje ubrzo nakon obroka.
Nasuprot tome, čir na dvanaestopalačnom crevu nastaje usled prekomerne proizvodnje želudačne kiseline koja dospeva u creva, pri čemu se nelagodnost javlja nekoliko sati nakon ingestije ili tokom noći kada je stomak lišen hrane. Približno 50% pojedinaca ima Helicobacter pilori (H. pilori), koja izaziva upalu sluzokože i olakšava formiranje čira.
Produžena upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), uključujući aspirin, ibuprofen i naproksen, može oštetiti sluznicu želuca, potencijalno dovesti do ulceracije. Čir može ostati asimptomatski sve dok se ne pojave komplikacije, sa simptomima kao što su bol u stomaku, osećaj pečenja koji se obično javlja između obroka ili noću, mučnina, povraćanje i smanjenje apetita i telesne težine.
Pregled želuca i creva omogućava direktnu vizualizaciju sluzokože i želuca i dvanaestopalačnog creva. Lekovi kao što su esomeprazol i H2 blokatori (ranitidin, famotidin) služe za smanjenje kiselosti želuca, dok antacidi (magnezijum hidroksid, aluminijum hidroksid) privremeno neutrališu kiselinu.
- U prisustvu bakterije H. pilori, preporučuje se režim koji se sastoji od trodnevnog ili četvorodnevnog kursa antibiotika—posebno klaritromicina, amoksicilina ili metronidazola—, praćen inhibitorima protonske pumpe (PPI).
Obično ovaj tretman traje 14 dana i pokazuje visoku stopu uspeha. Preporučljivo je svesti na minimum upotrebu nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), prestati pušiti i ograničiti konzumaciju alkohola i kofeina. Usvajanje zdravije ishrane izbegavanjem začinjene hrane i gaziranih pića je takođe korisno. Ako se pojave komplikacije, kao što su krvarenje, perforacija ili stenoza, hirurška intervencija može postati neophodna.
Nezdravljeni peptični ulkusi mogu dovesti do teških komplikacija, uključujući peritonitis, što je upala sluznice stomaka. Stenoza, koju karakteriše suženje, može ometati prolaz hrane kroz digestivni trakt. Hitna medicinska pomoć je ključna ako se primete simptomi kao što su vrtoglavica, slabost, povraćanje krvi ili crna stolica.
Dugotrajnu upotrebu NSAIL treba izbegavati, iako se mogu uzimati uz zaštitu stomaka ako je potrebno. Neophodno je pozabaviti se infekcijama Helicobacter pilori kada su prisutne, sprovoditi redovne preglede i gastroskopije za osobe sa povećanim rizikom i upravljati stresom uz izbegavanje pušenja i alkohola.
Pojedinci stariji od 40 godina treba da daju prednost preventivnim pregledima, jer rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne komplikacije. Bolest peptičkog ulkusa je rasprostranjena i može predstavljati značajne rizike ako se ne identifikuje i ne leči blagovremeno.
Primarni uzroci ove bolesti su infekcija Helicobacter pilori i produžena upotreba NSAIL lekova.
Za dijagnozu i identifikaciju potencijalnih komplikacija, gastroskopija igra vitalnu ulogu. Sprečavanje ozbiljnih ishoda moguće je brzom terapijom, izbegavanjem faktora rizika i rutinskim pregledima. Ranim otkrivanjem i odgovarajućim lečenjem kvalitet života može se znatno poboljšati, a verovatnoća komplikacija smanjiti.
