Moždani udar predstavlja kritično zdravstveno stanje koje karakteriše iznenadni prekid dotoka krvi u mozak, što može dovesti do ozbiljnih posljedica. Danas otkrivamo na koji način se to sve manifestuje i sprječava.
Simptomi povezani sa ovim događajem mogu biti prilično izraženi, što čini rano prepoznavanje znakova vitalnim za brzu reakciju i ublažavanje dugoročnih efekata. Indikatori kao što su zamagljen vid, neravnoteža i jednostrana slabost su među različitim simptomima koji mogu ukazivati na moždani udar.
- Iako se ovi simptomi takođe mogu povezati sa drugim zdravstvenim problemima, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć kako bi se smanjila verovatnoća ozbiljnijih ishoda.
Stručnjak neurolog dr Boban Labović izdvaja dve osnovne kategorije moždanog udara: ishemijski i hemoragijski. Ishemijski moždani udar, koji čini oko 85% svih slučajeva, nastaje kada krvni ugrušak začepi ili suzi krvne sudove koji snabdevaju mozak. Ova vrsta moždanog udara može nastati od tromboze, gde se ugrušak razvije u jednoj od moždanih arterija, ili od embolije, u kojoj ugrušak migrira iz drugih delova tela u mozak.
Nasuprot tome, hemoragični moždani udari predstavljaju 15% svih slučajeva i nastaju kada krvni sud u mozgu pukne, što dovodi do krvarenja u susedna tkiva ili cerebrospinalnu tečnost koja okružuje mozak. Ateroskleroza, koju karakteriše nakupljanje masti, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima arterija, prepoznata je kao najčešći uzrok moždanog udara.
Ovo stanje dovodi do sužavanja arterija, što smanjuje protok krvi i može stvoriti blokadu koja sprečava krv da stigne do mozga, što na kraju dovodi do moždanog udara. Pored toga, postoje različiti faktori rizika koji se mogu modifikovati, pored onih koji ostaju van naše kontrole. Verovatnoća da doživite moždani udar eskalira sa starenjem. Dok su muškarci skloniji da pate od moždanog udara, žene pokazuju veću stopu smrtnosti nakon događaja.
- Genetska predispozicija može značajno uticati na rizik od moždanog udara. Štaviše, visok krvni pritisak može povećati ovaj rizik do tri puta. Loše kontrolisani nivoi glukoze takođe mogu naneti štetu krvnim sudovima i doprineti nakupljanju plaka u njima.
Stanja kao što su nepravilan srčani ritam i oštećenje srčanih zalistaka dodatno pogoršavaju ovaj rizik. Konačno, upotreba duvana značajno povećava verovatnoću od moždanog udara. Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do povišenog krvnog pritiska i oštećenja krvnih sudova.
Povišeni nivoi homocisteina u krvotoku mogu poslužiti kao faktori rizika, posebno kod žena koje puše i imaju visok krvni pritisak. Štaviše, dodatni doprinosi povećanom riziku od moždanog udara uključuju gojaznost, fizičku neaktivnost, lošu ishranu i stres. Dok se moždani udar tradicionalno povezuje sa starijim osobama, nedavne studije pokazuju da može uticati i na mlađe populacije.
Pojedinci starosti od 18 do 50 godina su u opasnosti da dožive moždani udar, prvenstveno zbog krvnih ugrušaka ili plakova koji se razvijaju u arterijama. Pored toga, drugi osnovni uzroci mogu uključivati bolesti arterija i srčane probleme, naglašavajući neophodnost da čak i mlađi pojedinci ostanu oprezni u pogledu ovih rizika.
Manifestacija moždanog udara može se javiti kroz različite simptome, koji se mogu pojaviti naglo. Ovi simptomi uključuju iznenadno zamućenje vida ili gubitak vida na jednom oku ili unutar polovine vidnog polja, jake glavobolje često praćene povraćanjem, gubitak ravnoteže i stabilnosti, poteškoće u hodu i poremećenu koordinaciju. Utrnulost ili slabost se takođe mogu javiti na jednoj strani tela, posebno na licu, ruci ili nozi.
- Pojedinac može naići na izazove u samoizražavanju, razumevanju govornog jezika ili artikulaciji. Pored toga, mogu se pojaviti poteškoće sa gutanjem, što predstavlja značajnu zabrinutost i potencijalne opasnosti.
Kao posledica toga može doći i do dezorijentacije i zaborava. Posledice moždanog udara mogu biti i teške i trajne, što dovodi do potpune paralize na jednoj strani tela ili delimične paralize i slabosti na istoj strani. Poteškoće u govoru i komunikaciji mogu se manifestovati, zajedno sa oštećenjima vida koja mogu biti privremena ili trajna.
Pojedinac se može boriti sa održavanjem stabilnosti i suočiti se sa problemima vezanim za unos hrane i tečnosti. Mogu biti prisutni i poremećaji koncentracije, pamćenja i orijentacije. Moždani udar predstavlja kritičan medicinski incident koji zahteva hitnu akciju. Rano prepoznavanje simptoma i brza reakcija mogu u velikoj meri ublažiti ozbiljnost ishoda.
Usvajanje zdravog načina života – koji karakteriše upravljanje krvnim pritiskom, uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i izbegavanje pušenja i alkohola – može smanjiti rizik od moždanog udara. Ako se pojave simptomi, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć, jer brza reakcija može biti spasonosna.
