Sezona gripe je počela. U nastavku teksta doznajte koliko se dana boluje. Dolazak hladnijih dana donosi i povećan rizik od respiratornih infekcija, među kojima se grip izdvaja kao jedna od najčešćih i najzaraznijih bolesti. Iako se često poistovećuje sa običnom prehladom, grip može izazvati znatno izraženije tegobe, a kod pojedinih osoba dovesti i do ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija. Posebno su ugroženi stariji ljudi, mala deca, trudnice i osobe koje već imaju hronične zdravstvene probleme.
Virus gripa najčešće se širi tokom jeseni i zime, kada ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorijama, često u neposrednoj blizini drugih osoba. Boravak u školama, vrtićima, kancelarijama, javnom prevozu i drugim mestima na kojima se okuplja veći broj ljudi dodatno olakšava prenošenje infekcije.
Zbog toga je važno na vreme prepoznati prve znake bolesti, znati kako postupiti nakon pojave simptoma i primenjivati odgovarajuće mere zaštite. Iako grip u većini slučajeva prolazi uz mirovanje i odgovarajuću negu, njegovo širenje može se značajno usporiti odgovornim ponašanjem i preventivnim merama.
-
Kako se grip prenosi i koliko dugo traje zaraznost?
Grip je virusna infekcija respiratornog sistema koja se prvenstveno prenosi kapljičnim putem. Kada zaražena osoba kašlje, kija ili razgovara, u okolinu oslobađa sitne respiratorne kapljice koje mogu dospeti do drugih ljudi i izazvati infekciju.
Do prenosa virusa može doći i direktnim ili indirektnim kontaktom. Na primer, osoba može dodirnuti površinu na kojoj se nalaze virusne čestice, a zatim rukama dodirnuti nos, usta ili oči. Na taj način virus može dospeti u organizam i izazvati oboljenje.
Poseban problem predstavlja činjenica da zaražena osoba može širiti virus i pre nego što postane svesna da je bolesna. Odrasli su uglavnom zarazni od jednog dana pre pojave simptoma do pet do sedam dana nakon početka bolesti, dok deca mogu izlučivati virus i duže. Kod osoba sa oslabljenim imunitetom period zaraznosti ponekad može biti produžen.
Zbog toga je važno da se osobe koje imaju simptome gripa izoluju od drugih koliko god je moguće, izbegavaju nepotrebne kontakte i vode računa o higijeni ruku i prostora.
-
Koji simptomi ukazuju na grip?
Jedna od glavnih karakteristika gripa jeste nagli početak bolesti. Za razliku od obične prehlade, koja se često razvija postepeno, grip može izazvati izražene simptome u roku od nekoliko sati. Obolela osoba neretko može precizno da odredi trenutak kada je počela da se oseća loše.
Među najčešćim simptomima nalaze se:
- Povišena telesna temperatura, koja može dostići i veoma visoke vrednosti.
- Intenzivna glavobolja i osećaj pritiska u glavi.
- Bolovi u mišićima i zglobovima.
- Izražena malaksalost, umor i nedostatak energije.
- Jeza, drhtavica i pojačano znojenje.
- Suvi kašalj i bol u grlu.
- Zapušen nos ili curenje iz nosa.
- Smanjen apetit i opšta iscrpljenost.
Kod pojedinih osoba mogu se javiti i mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku i proliv, što je nešto češće kod dece. Temperatura obično traje između tri i četiri dana, ali kod nekih obolelih može potrajati i duže. Kašalj, umor i osećaj iscrpljenosti mogu se zadržati i nakon povlačenja ostalih simptoma.
Važno je obratiti pažnju na intenzitet tegoba. Ukoliko se pojave otežano disanje, bol u grudima, izrazita slabost, konfuzija ili drugi zabrinjavajući simptomi, ne treba čekati da bolest prođe sama od sebe, već je potrebno potražiti medicinsku pomoć.
-
Kako ublažiti tegobe i šta podrazumeva lečenje gripa?
Lečenje gripa uglavnom se zasniva na ublažavanju simptoma, odmoru i pružanju podrške organizmu tokom oporavka. Budući da je reč o virusnoj infekciji, antibiotici ne deluju na sam virus i ne treba ih uzimati na svoju ruku.
Jedna od najvažnijih mera jeste mirovanje. Organizmu je potrebno dovoljno vremena da se izbori sa infekcijom, pa se preporučuje izbegavanje fizičkih napora, sportskih aktivnosti i odlazaka na posao ili u školu dok traju izraženi simptomi.
Posebnu pažnju treba posvetiti unosu tečnosti. Voda, blagi biljni čajevi, supe i drugi napici mogu pomoći u sprečavanju dehidratacije, naročito kada je temperatura povišena i kada se osoba pojačano znoji. Ishrana bi trebalo da bude lagana, raznovrsna i prilagođena apetitu obolelog.
Za ublažavanje povišene temperature i bolova mogu se koristiti odgovarajući lekovi, poput paracetamola ili ibuprofena, ukoliko za njih ne postoje zdravstvene kontraindikacije. Izbor leka i doziranje treba prilagoditi uzrastu i zdravstvenom stanju, a kod dece je posebno važno pridržavati se preporuka pedijatra.
U slučaju zapušenog nosa mogu pomoći fiziološki rastvor i odgovarajući preparati za nos. Za ublažavanje bola u grlu mogu se koristiti pastile, topli napici i druge metode koje preporuči farmaceut ili lekar.
Antivirusni lekovi u određenim slučajevima mogu skratiti trajanje bolesti i smanjiti rizik od komplikacija. Najveću korist uglavnom imaju kada se primene u prvih 48 sati od pojave simptoma, posebno kod osoba koje pripadaju rizičnim grupama. O njihovoj primeni odlučuje lekar.
-
Kada simptomi zahtevaju pregled lekara?
Iako se većina ljudi oporavi bez posebnog medicinskog tretmana, grip ponekad može dovesti do komplikacija, uključujući upalu pluća, pogoršanje hroničnih bolesti i druge ozbiljne zdravstvene probleme.
Lekarsku pomoć potrebno je potražiti ukoliko povišena temperatura traje duže od četiri do pet dana, ako se stanje ne poboljšava ili ako se nakon prividnog oporavka temperatura ponovo pojavi.
Posebno je važno reagovati ako se jave:
- Otežano ili ubrzano disanje.
- Bol ili pritisak u grudima.
- Izražena vrtoglavica ili nesvestica.
- Uporno povraćanje i proliv.
- Znaci dehidratacije, poput veoma retkog mokrenja i suvih usta.
- Izrazita pospanost, konfuzija ili neuobičajena slabost.
- Pogoršanje postojećih hroničnih zdravstvenih tegoba.
Starije osobe, trudnice, mala deca i hronični bolesnici trebalo bi da budu posebno oprezni i da se lekaru obrate ranije, čak i kada simptomi u početku ne deluju ozbiljno.
-
Vakcinacija kao najvažnija zaštita od sezonskog gripa
Vakcinacija se smatra najefikasnijom merom za smanjenje rizika od obolevanja i razvoja težih komplikacija gripa. Sastav vakcine prilagođava se virusima za koje se očekuje da će cirkulisati tokom predstojeće sezone, zbog čega je važno primati novu dozu svake godine.
Najpogodniji period za vakcinaciju obično je rana jesen, pre nego što počne intenzivnije širenje virusa. Ipak, vakcinisanje može imati koristi i kasnije tokom sezone, u skladu sa preporukama zdravstvenih ustanova.
Posebno se preporučuje sledećim kategorijama stanovništva:
- Osobama starijim od 65 godina.
- Osobama koje boluju od hroničnih bolesti srca, pluća i drugih organa.
- Osobama sa dijabetesom.
- Ljudima sa oslabljenim imunološkim sistemom.
- Osobama sa izraženom gojaznošću.
- Trudnicama, prema preporukama zdravstvenih stručnjaka.
- Zdravstvenim radnicima i osobama koje su često u kontaktu sa velikim brojem ljudi.
Vakcina ne pruža apsolutnu zaštitu od infekcije, ali može značajno smanjiti verovatnoću teškog oblika bolesti, hospitalizacije i ozbiljnih komplikacija.
Određene osobe ne mogu primiti vakcinu ili je potrebno da se pre vakcinacije posavetuju sa lekarom. To se posebno odnosi na osobe koje su ranije imale ozbiljnu alergijsku reakciju na neku od komponenti vakcine ili trenutno imaju akutno oboljenje praćeno visokom temperaturom. Vakcinacija beba mlađih od šest meseci se ne preporučuje.
-
Svakodnevne navike koje smanjuju rizik od infekcije
Pored vakcinacije, postoje jednostavne mere koje mogu pomoći u sprečavanju širenja virusa. Njihova primena posebno je značajna tokom perioda kada je broj obolelih povećan.
Redovno pranje ruku jedna je od najjednostavnijih i najvažnijih navika. Ruke treba prati sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, posebno nakon boravka na javnim mestima, korišćenja prevoza, kijanja i kašljanja. Kada voda i sapun nisu dostupni, mogu se koristiti sredstva za dezinfekciju na bazi alkohola.
Pravilno pokrivanje usta i nosa prilikom kašljanja i kijanja takođe je veoma važno. Najbolje je koristiti papirnu maramicu koju nakon upotrebe treba odmah baciti, a zatim oprati ruke. Ukoliko maramica nije dostupna, preporučuje se kašljanje i kijanje u pregib lakta.
Redovno provetravanje prostorija doprinosi smanjenju koncentracije respiratornih čestica u zatvorenom prostoru. Preporučuje se svakodnevno otvaranje prozora, čak i tokom hladnijih dana, kao i redovno čišćenje površina koje se često dodiruju.
Tokom sezone gripa korisno je izbegavati velike gužve i duži boravak u slabo provetrenim prostorijama. Kada je povećan broj obolelih, dodatnu zaštitu može pružiti nošenje maske u zatvorenim javnim prostorima, naročito osobama koje pripadaju rizičnim grupama.
Važno je i ograničiti bliske kontakte sa osobama koje imaju simptome respiratorne infekcije. Ako se pojave znaci bolesti, najbolje je ostati kod kuće, izbegavati odlazak na posao i u školu i smanjiti kontakte sa drugim ljudima.
-
Ishrana i jačanje organizma tokom sezone virusa
Uravnotežena ishrana, kvalitetan san i redovna fizička aktivnost važni su za normalno funkcionisanje imunološkog sistema. Iako nijedna namirnica ili vitaminski preparat ne može garantovati zaštitu od gripa, pravilne životne navike doprinose očuvanju opšteg zdravlja.
Na svakodnevnom jelovniku trebalo bi da se nađu sveže voće i povrće, namirnice bogate proteinima, integralne žitarice i zdrave masti. Citrusi, paprika, brokoli, šargarepa i zeleno lisnato povrće mogu doprineti unosu važnih vitamina i minerala.
Pored ishrane, ne treba zanemariti ni dovoljno sna i odmora. Dugotrajan nedostatak sna i iscrpljenost mogu negativno uticati na sposobnost organizma da se izbori sa infekcijama.
Tokom hladnijih meseci preporučuje se i boravak na svežem vazduhu, uz fizičku aktivnost prilagođenu vremenskim uslovima i zdravstvenom stanju. Ipak, kada se pojave simptomi gripa, prioritet treba da bude odmor, a ne vežbanje.
Posebno je važno izbegavati samoinicijativno uzimanje velikih doza vitamina i suplemenata. Njihova upotreba treba da bude opravdana potrebama organizma i, kada je potrebno, preporukom zdravstvenog stručnjaka.
