Stršljenov ubod moće biti smrtonosan. U nastavku teksta doznajte šta odma morate uraditi. U poslednje vreme sve češće se govori o opasnostima koje mogu izazvati ubodi stršljena, naročito tokom toplijih meseci kada su ovi insekti najaktivniji. Iako se većina susreta sa njima završi bez težih posledica, zabeleženi su i tragični slučajevi, poput slučaja muškarca iz Medveđe koji je nakon uboda u predelu vrata preminuo na licu mesta. Takvi događaji podsećaju koliko je važno razumeti ponašanje ovih insekata, moguće reakcije organizma i načine zaštite.
-
Kako dolazi do uboda stršljena i njihovo ponašanje
Stršljeni najčešće napadaju kada se osećaju ugroženo ili kada slučajno dođe do kontakta sa čovekom. To se najčešće dešava u prirodi, tokom boravka u voćnjacima, vrtovima ili blizini njihovih gnezda. Letnji i rani jesenji meseci su period kada su posebno aktivni i kada se povećava broj susreta sa ljudima.
Za razliku od pčela, stršljeni mogu da ubodu više puta jer ne ostavljaju žaoku u koži. Njihov otrov nije uvek opasan za zdravu osobu, ali zbog količine i načina uboda može izazvati jaku lokalnu reakciju. U pojedinim situacijama, čak i bez direktne provokacije, mogu pokazati agresivno ponašanje, naročito ako se nalaze u blizini gnezda ili izvora hrane.
-
Lokalni simptomi nakon uboda
U većini slučajeva, ubod stršljena izaziva neprijatne, ali ne i opasne simptome. Na mestu uboda obično se javlja bol koji može biti oštar i momentalan, zatim crvenilo i otok koji se šire u okolno tkivo. Kod nekih osoba prisutan je i intenzivan svrab ili osećaj pečenja.
Ove reakcije su rezultat delovanja otrova na kožu i potkožno tkivo. Simptomi obično traju od nekoliko sati do nekoliko dana, zavisno od osetljivosti organizma i mesta uboda. Ako je ubod u području gde je koža tanja ili bogatija krvnim sudovima, poput vrata ili lica, reakcija može biti izraženija.
-
Alergijske reakcije i rizik od anafilaksije
Kod osoba koje su preosetljive na otrov insekata, ubod stršljena može izazvati ozbiljne sistemske reakcije. One se najčešće javljaju u prvih nekoliko minuta nakon uboda i mogu se razvijati brzo.
Blage alergijske reakcije uključuju povišenu temperaturu, osip po koži, svrab, blago crvenilo, mučninu i curenje nosa. Ove reakcije su neprijatne, ali najčešće nisu opasne po život.
Umeren oblik reakcije može uključivati izraženiji svrab, povraćanje, bol u stomaku, dijareju, promuklost, otoke i otežano disanje. U ovoj fazi već mogu postojati znaci da organizam prelazi u ozbiljniju alergijsku reakciju.
Teške reakcije predstavljaju hitno medicinsko stanje. One mogu uključivati naglo otežano disanje, otok disajnih puteva, nagli pad krvnog pritiska, gubitak svesti, inkontinenciju i promenu boje kože u plavičastu zbog nedostatka kiseonika. Ovo stanje se naziva anafilaktički šok i bez brze intervencije može biti fatalno.
-
Ko je posebno u riziku
Najveći broj ozbiljnih i smrtonosnih ishoda vezan je za osobe koje imaju izraženu alergiju na ubode insekata. Kod njih i jedan ubod može pokrenuti snažnu reakciju organizma. Drugi faktor rizika je mesto uboda – ubodi u predelu glave, vrata ili jezika mogu izazvati brže širenje otrova i veći rizik od oticanja disajnih puteva.
Manji deo slučajeva sa teškim ishodom povezan je sa velikom količinom ubrizganog otrova, na primer kada dođe do više uzastopnih uboda u kratkom vremenskom periodu.
-
Načini smanjenja rizika u svakodnevnim situacijama
Prevencija je ključna kada je reč o izbegavanju kontakta sa stršljenima. Tokom boravka u prirodi preporučuje se izbegavanje mesta gde ima puno cvetnih biljaka ili prezrelog voća, jer ih to privlači. Takođe, ne treba praviti nagle pokrete rukama u njihovoj blizini, jer to mogu protumačiti kao pretnju.
Važno je izbegavati trešenje grana drveća ili ulazak u područja gde mogu postojati gnezda. Odeća takođe igra ulogu – preporučuje se svetla i pripijena odeća od glatkijih materijala, dok jarke boje i intenzivni parfemi mogu privući insekte.
Kada se boravi na otvorenom, potrebno je proveriti čaše i boce sa pićem, jer se insekti ponekad mogu uvući unutra. Postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata dodatno smanjuje mogućnost ulaska u zatvoren prostor.
U slučaju pojave više stršljena u blizini, najbezbednije je udaljiti se i potražiti zatvoren prostor. Osobe koje znaju da su alergične trebalo bi da imaju pri sebi odgovarajuće lekove koje im je preporučio lekar.
-
Postupci prve pomoći nakon uboda
Nakon uboda važno je reagovati smireno i pratiti stanje osobe koja je ubodena. Prvi korak je čišćenje mesta uboda sapunom i vodom kako bi se smanjio rizik od infekcije. Nakon toga preporučuje se stavljanje hladnog obloga ili leda umotanog u tkaninu, što pomaže u smanjenju otoka i bola.
Ne preporučuje se češanje mesta uboda jer to može pogoršati iritaciju i povećati rizik od infekcije kože. U apotekama se mogu naći lokalni antihistaminici koji mogu ublažiti svrab i otok.
Ukoliko se pojave simptomi poput otežanog disanja, oticanja jezika, vrtoglavice ili naglog pogoršanja opšteg stanja, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć, jer takve reakcije mogu brzo napredovati u ozbiljno stanje koje zahteva hitnu intervenciju.
