Ovo je prvi znak visokog pritiska. U nastavku teksta pročitajte o čemu je riječ. Dugo se smatralo da je gornji krvni pritisak od 140 milimetara živinog stuba granica iznad koje počinje hipertenzija. Međutim, prema najnovijim preporukama američkih stručnjaka, stvari stoje drugačije. Danas se čak i pritisak između 120 i 130 mmHg za gornju, odnosno 80 do 85 mmHg za donju vrednost, već može smatrati povišenim. Drugim rečima, ono što se do juče nazivalo “normalnim” danas je upozorenje da srce i krvni sudovi trpe pritisak koji dugoročno može imati ozbiljne posledice.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da bi pravilno lečenje i kontrola krvnog pritiska mogli da spreče više od 76 miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Hipertenzija pogađa svaku treću odraslu osobu i najčešći je uzrok prerane smrti globalno.
O tome koliko je važno na vreme reagovati, govori doktorka Snežana Bašić, kardiolog i specijalista interne medicine, koja ističe da svaki pojedinac može učiniti mnogo kako u prevenciji, tako i u lečenju visokog krvnog pritiska.
-
Nove granice za visok pritisak
„Prihvatam smernice Udruženja američkih kardiologa koje predviđaju niži prag za hipertenziju,“ objašnjava dr Bašić. „Po toj definiciji, sve vrednosti iznad 130 mmHg za gornji, odnosno iznad 80 mmHg za donji pritisak smatraju se povišenim.“
Drugim rečima, osobe koje su godinama mislile da imaju “blago povišen pritisak” sada ulaze u rizičnu grupu. „Američka škola medicine smatra da su vrednosti od 120 do 130 za gornji i 80 do 85 za donji pritisak već signal da treba reagovati,“ dodaje doktorka.
Kada pritisak pređe 180 mmHg, to se smatra hipertenzivnom krizom — stanjem koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. „Ako su oscilacije pritiska česte, na primer između 85 i 90 za donji, to već ostavlja tragove na unutrašnjim organima. Nažalost, te promene na bubrezima, srcu ili krvnim sudovima često se otkriju tek posthumno,“ upozorava dr Bašić.
-
Tiha bolest koja dugo ne daje znakove
Visok krvni pritisak se s razlogom naziva tihim ubicom. Kod mnogih ljudi ne izaziva nikakve simptome, pa može proći godinama neprimećen. „Hipertenzija je kao dijabetes — često ne daje nikakve signale dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija,“ kaže doktorka Bašić.
Ipak, postoje rani znakovi koji mogu ukazivati da nešto nije u redu. „Najčešće se javljaju umor i glavobolje, posebno u potiljačnom delu glave,“ objašnjava ona. „To su simptomi koje mnogi pripisuju stresu, nedostatku sna ili vremenskim promenama, ali u stvari mogu biti prvi pokazatelji da je krvni pritisak hronično povišen.“
Pored umora i glavobolje, upozoravajući znaci mogu biti i vrtoglavica, mučnina, nagon za povraćanjem ili krvarenje iz nosa. „Kada se ovi simptomi jave, to znači da pritisak već dugo pravi štetu na krvnim sudovima i srcu,“ dodaje dr Bašić.
-
Prevencija počinje promenom svakodnevice
Iako genetika igra ulogu, najveći broj slučajeva hipertenzije povezan je sa životnim navikama. „Najvažnije je korigovati ishranu,“ naglašava doktorka. „Treba smanjiti unos soli, izbegavati industrijski prerađenu hranu i unositi više voća, povrća i namirnica bogatih kalijumom.“
Pored pravilne ishrane, ključnu ulogu imaju i redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje stresa. „Čak i 30 minuta lagane šetnje dnevno može imati ogroman efekat na snižavanje krvnog pritiska,“ navodi dr Bašić.
Kofein, alkohol i cigarete takođe značajno utiču na krvni pritisak. „Kod osoba koje piju mnogo kafe ili puše, pritisak često oscilira tokom dana, što dodatno opterećuje srce,“ kaže ona.
-
Samokontrola i redovne provere
Redovno merenje pritiska jedna je od najjednostavnijih, ali i najvažnijih navika. „Svaka odrasla osoba, čak i ona koja se oseća zdravo, treba povremeno da izmeri krvni pritisak,“ savetuje dr Bašić. „Posebno oni koji u porodici imaju istoriju hipertenzije, dijabetesa ili srčanih bolesti.“
Digitalni aparati danas omogućavaju lako praćenje kod kuće, ali i beleženje rezultata koji pomažu lekarima da prate stanje pacijenta. „Pacijenti često dolaze i kažu ‘meni je pritisak uvek dobar’, a onda vidimo da su kod kuće imali vrednosti 150 sa 95. To se mora shvatiti ozbiljno,“ zaključuje doktorka.
