Čim krenu prvi sunčani dani sve više vremena provodimo napolju. Trebamo se zaštititi od UV zračenje. Dok planiramo dane na plaži, bazenu ili u šetnji, često zaboravljamo na ono što bi trebalo biti rutina – zaštitu kože od sunca. Krema sa zaštitnim faktorom nije luksuz ili dodatak, već osnovna potreba, ne samo tokom leta već cele godine.
Kod nas se godišnje prijavi oko 500 novih slučajeva melanoma, a broj obolelih stalno raste. Iako je svest o štetnosti sunčevog zračenja sve veća, mnogi još uvek ne znaju kako da izaberu odgovarajući proizvod. Etikete na kremama za sunčanje znaju da budu zbunjujuće – sastojci, oznake, brojevi… Šta to sve znači i kako da znaš da si odabrao pravu zaštitu?
-
Šta zapravo znači SPF
Najčešće pitanje vezano za kreme za sunčanje jeste šta zapravo predstavlja SPF. Skraćenica SPF znači “Sun Protection Factor” i označava koliko dugo možeš biti izložen suncu bez opekotina u poređenju sa vremenom bez ikakve zaštite. Na primer, SPF 30 znači da možeš biti na suncu 30 puta duže nego što bi mogao bez kreme pre nego što izgoriš. Ali važno je znati da SPF meri samo zaštitu od UVB zraka, ne i od UVA.
Stručnjaci danas preporučuju korišćenje proizvoda sa SPF 50, naročito za osobe svetle puti, decu i one koji su duže izloženi suncu. Važno je i pravilno naneti kremu – u dovoljnim količinama, ravnomerno i ponovo nanositi na svaka dva sata ili odmah nakon plivanja ili znojenja.
-
UVA i UVB: dvostruka pretnja
Sunčevi zraci dolaze u dva oblika – UVB i UVA. UVB zraci su glavni krivci za opekotine i oštećenja na površini kože. S druge strane, UVA zraci prodiru dublje u kožu, ubrzavaju starenje, stvaraju bore i utiču na pojavu fleka i hiperpigmentacija. Još ozbiljnije – oba tipa zraka doprinose razvoju raka kože.
Zato je važno da na etiketi potražiš oznaku “široki spektar“ ili “broad spectrum“. To znači da krema štiti i od UVB i od UVA zračenja. Proizvodi koji nemaju ovu oznaku možda imaju visok SPF, ali ne pružaju potpunu zaštitu.
-
Hemijski ili mineralni filteri: šta je bolje za tvoju kožu
Kreme za sunčanje se dele u dve glavne grupe – hemijske i mineralne. Razlika nije samo u sastavu, već i u načinu na koji štite kožu.
Hemijske kreme sadrže aktivne sastojke poput avobenzona, oksibenzona, oktinoksata i sličnih, koji apsorbuju UV zrake i pretvaraju ih u toplotu. Lako se razmazuju, ne ostavljaju beli trag i često su pogodnije za svakodnevnu upotrebu. Međutim, kod osoba sa osetljivom kožom mogu izazvati iritacije, a neki od sastojaka se povezuju sa potencijalnim hormonskim poremećajima.
Mineralne kreme (poznate i kao fizičke) koriste prirodne mineralne filtere – najčešće cink oksid i titanijum dioksid. One ne apsorbuju zračenje, već ga odbijaju sa površine kože kao ogledalo. Ove kreme su često preporučene za decu, osobe sa alergijama i sve one koji imaju osetljivu kožu. Nedostatak je što mogu ostaviti beli film na koži, iako novije formule to sve više uspešno izbegavaju.
-
Kako da znaš šta ti koži prija
Biranje prave kreme ne zavisi samo od SPF vrednosti. Važno je znati i svoj tip kože, sklonost ka alergijama, da li koristiš druge kozmetičke proizvode, kao i u kojim uslovima ćeš koristiti zaštitu (grad, planina, more).
Masna koža bolje podnosi gel formule i laganije teksture, dok suvoj koži više prijaju kreme bogatije teksture. Ako imaš akne, biraj proizvode bez ulja i sa oznakom non-comedogenic (ne zatvaraju pore). Za decu se preporučuju mineralne kreme bez parfema i dodatnih iritansa.
-
Cena i kvalitet: da li skuplje znači bolje
Iako se često misli da su skuplje kreme kvalitetnije, to nije uvek slučaj. Mnoge drogerijske marke nude proizvode sa visokim SPF-om i širokim spektrom zaštite, po povoljnijoj ceni. Ključno je da znaš koje sastojke tražiš, a ne da se vodiš cenom ili reklamom.
Pogledaj deklaraciju: da li imaš zaštitu od oba tipa zračenja, koji su aktivni sastojci, da li je proizvod vodootporan i odgovara li tvojoj koži? Ako to sve odgovara – našao si svoju kremu.
