U savremenom načinu života, u kojem se često zaboravlja na značaj uravnotežene ishrane, vitamini i minerali u obliku suplemenata postaju sve prisutniji. Zamor, pad imuniteta, loš kvalitet kože, kose i noktiju – sve su to signali koje mnogi povezuju sa nedostatkom određenih nutrijenata i pokušavaju ih nadoknaditi raznim dodacima ishrani.
Iako su vitamini i minerali široko dostupni u slobodnoj prodaji i često se koriste “na svoju ruku”, to ne znači da su potpuno bezopasni. Njihova uloga u organizmu je složena i oslanja se na finu ravnotežu, a upravo ta ravnoteža lako može biti narušena ukoliko se suplementacija ne sprovodi pravilno.
Suplementi su dodatni izvori vitamina, minerala i drugih hranljivih materija koje se konzumiraju u obliku kapsula, tableta, praškova, ampula ili šumećih formulacija. Njihova osnovna svrha nije da zamene obrok, već da nadoknade deficit koji organizam ne uspeva da unese putem hrane.
Važno je istaći sledeće: suplementi nisu lekovi – ne leče bolesti, već služe kao podrška telu u postizanju nutritivne ravnoteže. Njihova dostupnost bez recepta ne znači da se mogu uzimati bez promišljanja. Svaki organizam ima različite potrebe, koje zavise od načina ishrane, zdravstvenog stanja, fizičke aktivnosti i životnih navika. Postoji niz situacija u kojima se uzimanje suplemenata može pokazati kao korisno ili čak neophodno.
Neki od najčešćih razloga uključuju loše prehrambene navike, hroničnu izloženost stresu, manjak sunčeve svetlosti (posebno tokom zimskih meseci), probleme sa varenjem, fizičke napore (kod sportista ili fizički zahtevnih zanimanja) i simptome deficita poput umora, pada imuniteta, lomljive kose i noktiju.
- Ipak, najpouzdaniji način da se utvrdi da li vam zaista treba suplementacija jeste konsultacija sa stručnim licem – nutricionistom, lekarom ili farmaceutom. Samostalno eksperimentisanje, naročito na duže staze, može doneti više štete nego koristi.
Pre nego što posegnete za dodatkom ishrani, razmotrite hemijski oblik, koncentraciju aktivnih sastojaka, fizički oblik preparata, vreme i način uzimanja, kao i kompatibilnost sa drugim nutrijentima. Neki ljudi imaju veći rizik od nutritivnog deficita i kod njih je suplementacija često opravdana.
Tu spadaju osobe koje su na restriktivnim dijetama duži period, trudnice i dojilje, vegani i vegetarijanci, pušači i osobe koje često konzumiraju alkohol, oni koji ne jedu ribu ili konzumiraju monotonu ishranu, žene sa obilnim menstruacijama, sportisti i fizički aktivne osobe, osobe sa digestivnim poremećajima (npr. celijakija, Kronova bolest) i ljudi koji imaju alergije ili intolerancije na pojedine namirnice.
- Simptomi koji mogu ukazivati na manjak vitamina i minerala uključuju stalni osećaj umora i iscrpljenosti, mišićne grčeve i napetost, česte infekcije i slab imunitet, gubitak apetita, loše raspoloženje i anksioznost, krhke nokte, suvu kosu, poremećaje sna i sporo zarastanje rana.
Pre nego što uzmete suplement, postoji niz koraka koje možete preduzeti kako biste poboljšali svoje zdravlje. Umesto da odmah posežete za dodacima, pokušajte da unapredite svoje svakodnevne navike. Uravnotežena ishrana sa dovoljno voća, povrća, celih žitarica, zdravih masti i proteina ključna je za dobrobit tela.
Takođe, redovan san i odmor, fizička aktivnost, boravak na svežem vazduhu i izlaganje sunčevoj svetlosti, smanjenje stresa i dovoljna hidratacija doprinose opštem zdravlju. Izbegavanje pušenja, alkohola i prerađene hrane takođe igra značajnu ulogu u održavanju balansa nutrijenata. Vreme unosa suplemenata može značajno uticati na njihovu efikasnost.
- Na primer, ujutru je preporučljivo uzimati vitamin C, vitamin B12 i gvožđe za energiju i bolju koncentraciju, dok se gvožđe najbolje apsorbuje na prazan stomak uz napitke bogate vitaminom C.
Uz ručak se preporučuje unos vitamina A, E, cinka i drugih rastvorljivih u mastima, dok su vitamin D, kalcijum, magnezijum i omega-3 idealni za veče jer pomažu regeneraciji i relaksaciji mišića. Nisu svi nutrijenti dobri saputnici, pa postoje kombinacije koje treba izbegavati i one koje se preporučuju.
Na primer, gvožđe ne treba uzimati zajedno sa kalcijumom, cinkom, vitaminom E ili manganom, dok se vitamin C i gvožđe sinergijski povezuju i povećavaju apsorpciju gvožđa. Nije preporučljivo uzimati iste suplemente bez prestanka tokom cele godine.
Vitamini topivi u mastima (A, D, E, K) se uzimaju sezonski sa pauzama od 3–6 meseci, dok se vitamini rastvorljivi u vodi (C, B-kompleks) mogu uzimati češće, ali bez preterivanja jer se višak izlučuje mokraćom. Iako naizgled jednostavni, suplementi su kompleksna tema koja zahteva pažljiv pristup.
Njihovo korišćenje može biti izuzetno korisno kada postoji stvarna potreba i kada se uzimaju na pravilan način, ali samoinicijativna i dugotrajna upotreba bez kontrole može narušiti zdravlje. Najvažnije je ne zaboraviti da su vitamini i minerali dopuna, a ne zamena za zdrav način života.
Prava snaga dolazi izravno iz prirode – iz tanjira punog raznobojnog povrća, voća, celih žitarica i prirodnih izvora proteina. Ako se odlučite za suplemente, činite to informisano, promišljeno i uz podršku stručnjaka. Tako ćete svom telu pružiti ono što mu zaista treba – i ni gram više.
