Ovih dana visoke temperature koje nas pogađaju nisu samo neugodne, one mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, posebno kod osoba koje već imaju dijagnostikovana oboljenja poput hipertenzije, srčanih problema ili niskog pritiska. Promene vremena stvaraju stres za organizam, a najosetljiviji među nama su prvi koji to osete.
Kako objašnjava kardiolog dr Petar Otašević, naredni dani donose neuobičajeno tople vremenske prilike, sa temperaturama koje će se približiti 35. podeoku na Celzijusovoj skali. Ovo nije samo pitanje neprijatnosti – ovakve vrućine mogu ozbiljno narušiti zdravlje, a potencijalni rizici nisu zanemarljivi.
-
Promene pritiska i krvni sudovi pod stresom
Jedna od najvećih opasnosti koje vrućine nose jesu drastične oscilacije krvnog pritiska. Kada temperatura brzo raste ili opada, krvni sudovi reaguju širenjem ili sužavanjem, što direktno utiče na krvni pritisak. Kod zdravih osoba, telo se uglavnom samo izbori sa tim promenama, ali kod hroničnih bolesnika situacija može postati opasna.
Ljudi koji već koriste terapiju za regulaciju visokog pritiska (hipertenziju) posebno su ugroženi jer isti lekovi mogu drugačije delovati u uslovima ekstremne vrućine. Kod nekih dolazi do naglog pada pritiska, što može izazvati vrtoglavicu, slabost, pa čak i gubitak svesti. Kod drugih može doći do skoka pritiska, što povećava rizik od srčanog ili moždanog udara.
Zbog toga je važno da se pacijenti koji su na antihipertenzivnoj terapiji jave svom lekaru kako bi se tretman eventualno prilagodio trenutnim vremenskim uslovima.
-
Voda – najvažniji saveznik u vrućinama
Dehidracija je još jedan ozbiljan problem tokom vrelih dana. Na visokim temperaturama telo pojačano gubi tečnost znojenjem, često i pre nego što osetimo žeđ. Kada nivo tečnosti u organizmu padne, dolazi do zgušnjavanja krvi i dodatnog opterećenja krvnih sudova i srca.
Dr Otašević preporučuje da se voda pije redovno tokom dana – i kada nismo žedni. Prevencija je ključ: kada se žeđ već pojavi, to je znak da je organizam već delimično dehidriran. Najbolje je konzumirati vodu u manjim količinama, ali često – u proseku dve do tri litre dnevno, u zavisnosti od fizičke aktivnosti i opšteg zdravstvenog stanja.
-
Posebna pažnja za osobe sa niskim pritiskom
Osobe koje imaju problema sa niskim krvnim pritiskom suočavaju se sa sopstvenim izazovima tokom toplotnih talasa. Kod njih su simptomi poput vrtoglavice, osećaja slabosti, pa čak i kolapsa češći i intenzivniji. Kako bi se to sprečilo, preporučuje se unos tečnosti sa elektrolitima, kao i gazirana mineralna voda koja sadrži natrijum (so), što može pomoći u održavanju krvnog pritiska na funkcionalnom nivou.
Takođe, preporučuje se češći odmor, izbegavanje boravka na suncu i unošenje manjih, ali češćih obroka, jer obilni obroci dodatno opterećuju cirkulaciju.
-
Kako se ponašati tokom najtoplijeg dela dana
Zlatno pravilo za vrele dane glasi: izbegavati izlazak iz kuće u periodu između 10 i 16 časova. Ovo je doba dana kada sunce najjače greje, a rizici po zdravlje su najveći. Ljudi koji moraju da borave napolju u ovom terminu treba da nose laganu, svetlu odeću od prirodnih materijala, šešire ili kape, kao i naočare za sunce.
Boravak u klimatizovanim prostorijama je takođe važan, ali treba voditi računa da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude prevelika – idealno je da klima uređaj bude podešen na oko 25 stepeni. Nagle promene temperature pri ulasku iz vrućine u jako rashlađen prostor mogu izazvati dodatni šok za organizam.
-
Značaj odmora i sna
Dobar san je često zanemaren faktor u očuvanju zdravlja tokom vrućina. Telo se tokom sna regeneriše i obnavlja, a manjak kvalitetnog sna može dovesti do još većeg stresa i iscrpljenosti. Dr Otašević ističe da je važno spavati najmanje sedam sati u kontinuitetu, po mogućstvu u rashlađenoj prostoriji, kako bi organizam imao priliku da se oporavi od dnevnih napora.
-
Kada zatražiti pomoć lekara
Simptomi poput bola u grudima, teške vrtoglavice, kratkog daha ili nesvestice nikako ne smeju da se ignorišu. U tim slučajevima, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć jer mogu ukazivati na ozbiljna stanja poput srčanog udara, toplotnog udara ili dehidracije opasne po život.
Bez obzira na godine, svi bi trebalo da se ponašaju odgovorno tokom toplih dana. Oni koji brinu o starijim članovima porodice, hroničnim bolesnicima ili maloj deci, treba da posebno obrate pažnju na njihovu ishranu, unos tečnosti i da se postaraju da borave u bezbednim, rashlađenim prostorima.
