Povrće koje slabo jedemo a puno je vitamina i čuva srce. O kojem povrću je riječ doznajte u nastavku teksta. Karfiol se često smatra običnim prilogom ili povrćem koje se jede povremeno, ali njegova nutritivna vrijednost ga svrstava među najzdravije namirnice koje možemo redovno koristiti. Ova biljka pripada porodici kupusnjača i odlikuje se bogatim sastavom vitamina, minerala i drugih korisnih jedinjenja koja imaju snažan uticaj na zdravlje cijelog organizma. Iako na prvi pogled djeluje jednostavno, karfiol je izuzetno moćan saveznik u očuvanju zdravlja, naročito kada se pravilno priprema i kombinuje u ishrani.
Osim što je lagan za varenje i niskokaloričan, karfiol se može koristiti na mnogo različitih načina. Može se kuvati, peći, blendati, koristiti kao zamjena za rižu, brašno ili čak tijesto za picu. Upravo zbog te prilagodljivosti, sve češće se nalazi na jelovnicima ljudi koji vode računa o ishrani.
-
Bogatstvo vitamina i minerala
Jedna od najvećih prednosti karfiola jeste njegov nutritivni sastav. On je bogat esencijalnim aminokiselinama, vitaminom C, kao i vitaminima iz B kompleksa, posebno vitaminom B2. Takođe sadrži značajne količine gvožđa, fosfora, kalijuma i magnezijuma. Ovi minerali su neophodni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića i kostiju.
U samo 100 grama karfiola nalazi se čak oko 80 procenata preporučenog dnevnog unosa magnezijuma. Ovaj mineral ima važnu ulogu u regulaciji srčanog ritma, smanjenju stresa i održavanju normalnog krvnog pritiska. Upravo zbog toga se karfiol često preporučuje osobama koje žele da očuvaju zdravlje srca i krvnih sudova.
Pored magnezijuma, karfiol je bogat i folnom kiselinom. Folna kiselina je naročito važna za trudnice, ali i za sve osobe koje žele da poboljšaju zdravlje krvnih sudova i smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
-
Fitonutrijenti kao prirodna zaštita organizma
Karfiol ne sadrži masti i ima veoma malo ugljenih hidrata, ali zato obiluje fitonutrijentima. Ova biljna jedinjenja imaju snažno antioksidativno djelovanje i pomažu organizmu da se odbrani od štetnih enzima i slobodnih radikala. Fitonutrijenti iz karfiola doprinose jačanju imuniteta i smanjenju rizika od raznih infekcija i hroničnih oboljenja.
Redovno konzumiranje karfiola može pomoći u smanjenju upalnih procesa u organizmu, što je posebno važno za osobe koje pate od hroničnih upala ili autoimunih bolesti. Zahvaljujući ovim svojstvima, karfiol se često smatra povrćem sa preventivnim dejstvom.
-
Izvor vlakana koji pomaže varenju
Karfiol je odličan izvor dijetalnih vlakana. U jednoj činiji ovog povrća nalazi se između 2 i 3 grama vlakana, što značajno doprinosi zdravlju probavnog sistema. Vlakna pomažu pravilnom radu crijeva, sprečavaju zatvor i poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija.
Osim toga, vlakna imaju važnu ulogu u regulaciji tjelesne težine. Hrana bogata vlaknima daje osjećaj sitosti, što smanjuje potrebu za prejedanjem i grickanjem između obroka. Zbog toga se karfiol često preporučuje osobama koje žele da smršaju ili održe zdravu tjelesnu težinu.
Vlakna takođe mogu doprinijeti smanjenju upala u organizmu i stabilizaciji nivoa šećera u krvi, što je posebno važno za osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom.
-
Moguće neprijatnosti prilikom konzumiranja
Iako je karfiol veoma zdrav, kod nekih osoba može izazvati određene neprijatne simptome. Pored vitamina C, E i K, karfiol sadrži i FODMAP jedinjenja. To su fermentisani oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli, odnosno ugljeni hidrati kratkog lanca koje tanko crijevo teže vari.
Kada ovi ugljeni hidrati stignu do debelog crijeva, dolazi do njihove fermentacije. Taj proces može izazvati nadutost, gasove i osjećaj nelagode u stomaku. Kod osoba koje pate od sindroma iritabilnog crijeva, FODMAP namirnice, uključujući karfiol, mogu dodatno pogoršati simptome.
Zbog toga se savjetuje umjerena konzumacija karfiola, naročito kod osoba koje imaju osjetljiv digestivni sistem. Pravilna termička obrada, poput kuvanja na pari ili pečenja, može smanjiti ove neželjene efekte i učiniti karfiol lakšim za varenje.
