Stanje u kojem dolazi do formiranja krvnog ugruška (tromba) unutar krvnih sudova je tromboza. U normalnim okolnostima, zgrušavanje krvi je zaštitni mehanizam – sprečava gubitak krvi nakon povreda i štiti organizam od infekcija. Međutim, problem nastaje kada se ugrušci stvaraju u odsustvu povrede, naročito u dubokim venama ili arterijama, gde mogu blokirati normalan protok krvi. Ove blokade predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje, jer mogu izazvati srčani ili moždani udar, plućnu emboliju, pa čak i smrt ako se ne prepoznaju i ne leče na vreme.
-
Duboka venska tromboza (DVT) – tihi opasni neprijatelj
Duboka venska tromboza (DVT) je jedan od najčešćih i najopasnijih oblika tromboze. U ovom slučaju, krvni ugrušak se formira u dubokim venama, obično u donjim ekstremitetima – nogama ili karlici. Ova stanja mogu ostati neprimećena danima, jer simptomi često nisu izraženi u početnoj fazi. Međutim, ukoliko se ugrušak odvoji i krene ka plućima, može izazvati plućnu emboliju – stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
-
Simptomi koji ukazuju na DVT
Prepoznavanje simptoma DVT-a na vreme je ključno za sprečavanje ozbiljnih komplikacija. Neki od znakova na koje treba odmah obratiti pažnju uključuju:
Oticanje noge: U većini slučajeva, otok se javlja samo na jednoj nozi, što je jedan od prvih vidljivih simptoma.
Bol i nelagodnost: Može se osećati tupi bol, pritisak ili nelagodnost, naročito prilikom stajanja ili hodanja.
Promena boje kože: Koža na pogođenom mestu može postati tamnija ili poprimiti plavičastu nijansu.
Toplota i crvenilo: Mesto gde se nalazi ugrušak može biti toplije na dodir i blago crveno, što ukazuje na zapaljenski proces.
Simptomi se mogu postepeno pogoršavati i nikako ih ne treba ignorisati, naročito kod osoba koje spadaju u rizične grupe – stariji, gojazni, osobe sa proširenim venama ili pacijenti koji su nedavno operisani.
-
Kako se postavlja dijagnoza tromboze?
Prvi korak u dijagnostikovanju tromboze jeste klinički pregled i sumnja lekara na osnovu simptoma. Ipak, najpouzdaniji metod za potvrdu dijagnoze je kolor dopler ultrazvuk. Ovaj neinvazivan i bezbolan dijagnostički postupak koristi zvučne talase kako bi se prikazalo kretanje krvi kroz vene.
Prednosti dopler ultrazvuka:
- Omogućava direktan uvid u postojanje ugruška.
- Daje informacije o veličini i lokaciji tromba.
- Pomaže lekarima da procene rizik od daljih komplikacija.
- Otkriva i druga stanja krvnih sudova, poput proširenih vena.
Pravovremena dijagnostika je ključna, jer odluka o terapiji direktno zavisi od veličine, položaja i stabilnosti ugruška.
-
Lečenje tromboze – različite metode u zavisnosti od težine stanja
Terapija tromboze zavisi od više faktora – mesta gde se nalazi ugrušak, njegove veličine, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i prisustva drugih bolesti. Najčešći oblici lečenja uključuju:
Antikoagulansi (lekovi za razređivanje krvi): Najčešće se koriste za sprečavanje daljeg zgrušavanja. Ne razbijaju postojeće ugruške, ali pomažu organizmu da ih sam razloži.
Trombolitička terapija: Ovi lekovi aktivno razgrađuju ugruške, ali se koriste u teškim i hitnim slučajevima, jer nose veći rizik od krvarenja.
Kompresivne čarape: Pomažu u poboljšanju cirkulacije i smanjenju otoka, naročito kod osoba koje su prošle akutnu fazu bolesti.
Hirurške intervencije: U ekstremnim slučajevima, kada postoji neposredna opasnost po život, izvodi se hirurško uklanjanje tromba ili ugradnja filtera u donju šuplju venu kako bi se sprečilo da se ugrušci prošire ka plućima.
Kod težih oblika tromboze, pacijent se zadržava u bolnici radi intenzivnog nadzora i terapije.
-
Prevencija tromboze – kako smanjiti rizik?
Prevencija igra ključnu ulogu u borbi protiv tromboze. Iako se svi faktori ne mogu uvek kontrolisati (npr. genetska predispozicija), mnogi rizici mogu biti značajno umanjeni promenom životnih navika. Preporučuju se sledeći koraci:
Fizička aktivnost: Redovno kretanje, šetnje, lagane vežbe i istezanje poboljšavaju cirkulaciju i smanjuju verovatnoću zastoja krvi u venama.
Izbegavanje dugotrajnog sedenja: Prilikom dugih putovanja ili kancelarijskog rada, preporučuje se ustajanje i kratke šetnje na svakih sat vremena.
Zdrava ishrana: Ishrana bogata vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i niskim unosom zasićenih masti podržava zdravlje krvnih sudova.
Održavanje zdrave telesne težine: Prekomerna telesna masa dodatno opterećuje vene u donjim ekstremitetima i povećava rizik od tromboze.
Redovni lekarski pregledi: Posebno su važni za osobe koje su već imale trombozu, kao i za one sa poznatim rizičnim faktorima poput nasledne sklonosti, hroničnih bolesti ili nakon hirurških intervencija.
