Postoje situacije koje odmah pokažu ko je kakav čovjek. O kojim situacijama je riječ doznajte u nastavku teksta. Svaki dan provodimo okruženi drugim ljudima, bilo da smo u saobraćaju, javnom prevozu, redu u prodavnici ili na nekom događaju. Iako se često kaže da su „mali gestovi“ nebitni, upravo oni najviše govore o nečijem karakteru. Nekultura se retko ispoljava kroz krupne stvari. Mnogo češće se vidi u ponašanjima koja se ponavljaju, u načinu na koji se neko odnosi prema drugima, naročito prema onima koji su u slabijoj poziciji. Takva ponašanja ne zahtevaju veliku pamet da bi se izbegla, ali zahtevaju osnovnu svest o tome da nismo sami na svetu.
-
Bahatost u saobraćaju prema početnicima
Gotovo svi se sećamo svojih prvih vozačkih dana. Nesigurnost, strah od greške, znojavi dlanovi na volanu. Uprkos tome, mnogi iskusni vozači potpuno zaborave taj period čim polože ispit. Umesto razumevanja, dočekuju početnike nervoznim trubljenjem, gestikulacijom i psovkama. Posebno su na meti vozači na obuci i žene za volanom, kao da su savršena meta za iskaljivanje frustracija. Takvo ponašanje ne govori ništa o vozačkim veštinama, ali mnogo govori o odsustvu strpljenja i empatije. Saobraćaj nije poligon za dokazivanje nadmoći, već prostor gde bi bezbednost i tolerancija trebalo da budu prioritet.
-
Glasna muzika u javnom prevozu
Gradski prevoz sam po sebi ume da bude naporan. Gužva, vrućina, čekanje. Kada se tome doda osoba koja bez imalo stida pušta muziku ili video snimke na telefonu, situacija postaje još neprijatnija. Ne radi se o tome da li neko voli isti muzički pravac ili ne, već o poštovanju zajedničkog prostora. Postoje slušalice upravo iz tog razloga. Glasno puštanje sadržaja u autobusu ili tramvaju pokazuje potpuni nedostatak svesti o ljudima koji se nalaze u istoj situaciji i koji nemaju izbora osim da to trpe.
-
Preskakanje reda kao znak sebičnosti
Redovi postoje da bi se uveo red, koliko god to zvučalo banalno. Ipak, uvek se nađe neko ko smatra da za njega pravila ne važe. Osoba koja se samo ubaci ispred drugih ponaša se kao da su svi oko nje nevidljivi. Posebno je frustrirajuće kada neko strpljivo čeka, organizuje svoje vreme, a onda mu neko bez ikakvog objašnjenja zauzme mesto. Takvo ponašanje često dovodi do neprijatnih scena i rasprava, ali koren problema je u uverenju da su sopstvene obaveze važnije od tuđih.
-
Manipulisanje decom radi lične koristi
Deca bi trebalo da budu zaštićena i pošteđena neprijatnih situacija, a ne korišćena kao sredstvo za brže ostvarivanje ciljeva. Ipak, često se može videti kako roditelji guraju decu ispred sebe kako bi preskočili red ili izazvali sažaljenje. To otvara pitanje gde je granica. Postoje razne opcije kada je čuvanje dece u pitanju, ali korišćenje deteta kao „propusnice“ pokazuje spremnost da se i najbliži iskoriste zarad lične koristi. Takav odnos prema drugima retko ostaje ograničen samo na jednu situaciju.
-
Nedostatak osnovne zahvalnosti
Otvoriti vrata nekome, pridržati ih ili se pomeriti u stranu ne zahteva mnogo truda. Još manje truda zahteva reći „hvala“. Ipak, mnogi to preskaču kao da je u pitanju nešto nevažno. Zahvalnost nije stvar formalnog bontona, već osnovnog ljudskog odnosa. Kada neko ne pokaže ni minimum pristojnosti, ostavlja utisak osobe koja sve uzima zdravo za gotovo. Takva sitnica često govori više nego dugačak razgovor.
-
Neprimereno ponašanje u bioskopima i pozorištima
Javni kulturni prostori zahtevaju određeni nivo ponašanja. Glasni komentari, šuštanje kesica, telefon koji svetli ili zvoni tokom predstave ili filma remete iskustvo svima ostalima. Ljudi dolaze u bioskop ili pozorište da bi se opustili i uživali, a ne da bi slušali tuđe komentare ili telefonske razgovore. Nevaspitanje se upravo tu najlakše uoči, jer pokazuje potpunu nezainteresovanost za zajednički doživljaj.
-
Večno ogovaranje i kukanje o drugima
Postoji posebna kategorija ljudi koji uvek imaju nešto loše da kažu o drugima. Nikada nisu zadovoljni, svi su im krivi, a oni sami su uvek žrtve okolnosti. Takvi ljudi često veruju da su iznad drugih, dok zapravo odbijaju da pogledaju sopstvene greške. Umesto da rade na sebi, lakše im je da kritikuju, ogovaraju i umanjuju tuđe uspehe. Dugoročno, takvo ponašanje najviše šteti upravo njima, jer ih zatvara u krug nezadovoljstva i zavisti.
