Većina ljudi ujutru prvo posegnu za kafom, ignorišući obrok koji bi trebalo da pokrene organizam. Preskakanje doručka postalo je navika u modernom načinu života – izostavlja se zbog žurbe, gubitka apetita ili želje da se “uštedi” na kalorijama. Ipak, endokrinološkinja dr Luiza Napiorkovska iz Poljske upozorava da ova naizgled bezazlena odluka može ozbiljno poremetiti rad hormona i izazvati nagli skok šećera u krvi. Doručak nije samo prvi obrok u danu – on određuje kako će telo funkcionisati u narednim satima.
-
Šta preskakanje doručka zapravo radi organizmu
Preskakanje doručka nije bezazlena navika – to je ozbiljna greška koja može narušiti hormonsku ravnotežu i opteretiti metabolizam. Endokrinološkinja dr Napiorkovska objašnjava da telo, nakon duže pauze bez hrane tokom noći, ujutru očekuje energiju kako bi pokrenulo sve vitalne funkcije. Kada se doručak preskoči, dolazi do naglog skoka insulina i glukoze u krvi, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje – posebno ako se ta navika ponavlja svakodnevno.
-
Insulinska rezistencija i abdominalna gojaznost
Redovno izostavljanje doručka povećava rizik od razvoja insulinske rezistencije. Telo postaje sve manje osetljivo na insulin, hormon koji je zadužen za regulaciju šećera u krvi. Kao odgovor na tu otpornost, gušterača počinje da luči još više insulina, što dalje pogoršava stanje. Vremenom, višak insulina doprinosi gomilanju masnog tkiva, naročito u predelu stomaka. Ovaj tip gojaznosti poznat je kao abdominalna gojaznost i povezan je sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i hroničnih upalnih stanja.
-
Deca i tinejdžeri su najosetljiviji
Doktorka Napiorkovska posebno ističe opasnost preskakanja doručka kod dece i mladih. Njihovo telo je u fazi rasta, pa je jutarnji obrok ključan za razvoj mozga, regulaciju hormona i stabilan nivo energije. Preskakanje doručka u mladosti može poremetiti metabolizam, izazvati hroničan umor, manjak koncentracije u školi, kao i povećati rizik od gojaznosti u kasnijem životu. Navika da se ne jede ujutru često vodi i ka lošijim prehrambenim navikama tokom dana – prejedanju u večernjim satima i češćem konzumiranju nezdrave hrane.
-
Naučna istraživanja potvrđuju štetnost
Jedna od najvažnijih studija na ovu temu objavljena je 2015. godine u časopisu Diabetes Care. Istraživači su otkrili da pacijenti sa dijabetesom tipa 2 koji preskaču doručak imaju znatno veće oscilacije u nivou glukoze tokom dana. Ove oscilacije mogu biti izuzetno opasne jer utiču na stabilnost šećera u krvi, a time i na celokupno zdravlje.
Profesor Danijela Jakubović sa Univerziteta u Tel Avivu dodaje da izostanak doručka pogoršava funkciju beta ćelija u pankreasu – ćelija koje su odgovorne za proizvodnju insulina. Kod dijabetičara, ovo može ubrzati napredovanje bolesti i otežati lečenje.
-
Telo ulazi u režim “štednje”
Doktor Dejvid Katler, internista iz Los Anđelesa, objašnjava da telo nakon dužeg perioda bez hrane – kao što je noć – ulazi u režim preživljavanja. Ako nakon buđenja ne dobije gorivo u vidu hrane, telo počinje da štedi energiju i zadržava kalorije iz sledećih obroka. “Nakon preskakanja obroka, organizam žudi za hranom i češće dolazi do prejedanja. Ljudi tada uglavnom posežu za brzom, kaloričnom hranom”, rekao je Katler za Healthline.
-
Kako izgleda dobar doručak?
Dobar doručak ne znači samo da se nešto pojede – važno je šta se jede. Idealno je kombinovati složene ugljene hidrate, proteine i zdrave masti. Na primer, ovsena kaša sa voćem, integralni tost sa avokadom i jajima ili grčki jogurt sa semenkama i bobičastim voćem. Takav obrok stabilizuje šećer u krvi, pruža osećaj sitosti i sprečava napade gladi kasnije tokom dana.
Dr Katler naglašava da redovno unošenje voća i povrća – najmanje pet porcija dnevno – obezbeđuje telu potrebne vitamine i minerale. “O važnosti doručka slušam još od detinjstva. To nije modni savet – to je medicinska činjenica,” rekao je.
