U užurbanom tempu svakodnevice, ljudi često biraju praktičnost umesto kvaliteta kada je reč o hrani. Brza priprema, dug rok trajanja i dostupnost u svakom supermarketu čine industrijski prerađene proizvode popularnim izborom. Ipak, mnogi od tih proizvoda sadrže sastojke koji mogu imati negativan uticaj na zdravlje ako se konzumiraju prečesto ili u velikim količinama. Ključno je razumeti šta unosimo u organizam i kako možemo napraviti zdravije izbore.
-
Prerađeni mesni proizvodi – šta se zapravo nalazi unutra?
Parizer, hrenovke, paštete i slični proizvodi često su deo jelovnika mnogih domaćinstava, posebno kada se traži brz i jednostavan obrok. Iako deluju bezazleno, ovi proizvodi često sadrže meso lošijeg kvaliteta, ostatke koji nisu nužno jestivi u svežem obliku, te brojne dodatke.
Najčešći aditivi u ovim mesnim prerađevinama uključuju konzervanse (npr. natrijum-nitrit), pojačivače ukusa poput E621 (mononatrijum-glutamat), boje, emulgatore i velike količine soli. Sve to može uticati na zdravlje srca, krvni pritisak i varenje. Zbog toga je preporučljivo ograničiti unos ovih proizvoda i, kad god je moguće, pripremati slične obroke kod kuće, koristeći sveže meso i proverene sastojke.
-
Margarin – zdrava zamena ili skriveni rizik?
Margarin se često reklamira kao bolja alternativa maslacu, naročito zbog niže cene i sadržaja biljnih ulja. Međutim, proces proizvodnje margarina uključuje hidrogenizaciju – hemijski postupak kojim se tečna biljna ulja pretvaraju u čvrstu masu. Ovim procesom mogu nastajati trans-masti, koje su povezane sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Iako se danas neki proizvođači trude da smanje sadržaj trans-masti, margarin i dalje ostaje visoko prerađen proizvod. Za one koji žele zdravije masnoće u ishrani, bolja opcija su prirodni izvori kao što su maslac u umerenim količinama, maslinovo ulje, avokado ili orašasti plodovi.
-
Sir u listićima – praktičnost uz kompromis
Sir u listićima često se koristi u sendvičima i topljenim jelima zbog svoje praktičnosti i dužeg roka trajanja. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da ovi proizvodi često nisu pravi sir, već “sirni proizvodi” koji sadrže manji procenat mlečne masti, a veći deo čine aditivi, zgušnjivači, emulgatori, veštačke boje i velika količina natrijuma.
Nutritivna vrednost ovakvih sireva znatno je niža u poređenju sa pravim, svežim sirom poput mladog sira, feta sira ili čak gaude. Ako želite bolju alternativu, birajte sireve sa što manjim brojem sastojaka, po mogućstvu domaće proizvodnje, gde imate bolji uvid u poreklo i kvalitet.
-
Kokice iz mikrovalne – više od obične grickalice
Kokice su mnogima omiljena užina, naročito tokom gledanja filmova. Međutim, varijante namenjene pripremi u mikrovalnoj rerni često sadrže više od kukuruza i ulja. Dodaci poput veštačkih aroma maslaca, pojačivača ukusa, konzervansa i hemikalija koje se koriste u pakovanju (npr. perfluoroktanska kiselina – PFOA) mogu predstavljati dodatni rizik po zdravlje.
Ako volite kokice, najbolji način da ih pripremite je u tiganju ili šerpi sa malo biljnog ulja i soli po želji. Tako zadržavate kontrolu nad sastojcima i izbegavate nepotrebne dodatke koji se često kriju u industrijskim verzijama.
-
Kako napraviti pametnije izbore u svakodnevnoj ishrani?
Iako ne možemo uvek potpuno izbeći prerađenu hranu, postoji niz koraka koje možemo preduzeti kako bismo značajno poboljšali kvalitet naše ishrane. Prvi i najvažniji savet jeste da biramo sveže i neprerađene namirnice kad god je to moguće. Na pijacama i u lokalnim radnjama često možemo pronaći bolje opcije od onih upakovanih i industrijskih.
Priprema obroka kod kuće daje vam kontrolu nad svakim sastojkom koji unosite. Umesto da se oslanjate na gotove supe, napravite supu od svežeg povrća i začina. Umesto hrenovki, spremite pileće štapiće od svežeg mesa. Ovakve promene možda zahtevaju više vremena, ali su dugoročno isplative.
Takođe, pažljivo čitajte deklaracije na proizvodima. Često se iza složenih naziva kriju šećeri, aditivi i štetne masti. Ako sastojke ne možete lako da pročitate ili prepoznate – verovatno ne pripadaju vašoj svakodnevnoj ishrani.
Na kraju, ne zaboravite važnost raznovrsnosti i balansa. Ishrana koja uključuje voće, povrće, integralne žitarice, zdrave masti i dovoljno tečnosti pomaže telu da funkcioniše optimalno. Kroz male promene u izborima koje svakodnevno pravimo, možemo ostvariti značajne koristi za naše zdravlje i kvalitet života.
