Drvo koje u narodu izaziva podeljena mišljenja je bagrem. Za neke je svetinja, za druge simbol nesreće. Neko ga sadi zbog njegovih korisnih svojstava, dok ga drugi izbegavaju u širokom luku. Ova biljka ima zanimljivu priču, duboko ukorenjenu u narodnim verovanjima, ali i u praktičnim razlozima zbog kojih je cenjena – ili nepoželjna.
-
Lekovito i korisno drvo
Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) se odavno koristi u narodnoj medicini. Veruje se da poseduje lekovita svojstva, naročito cvetovi koji se koriste za pravljenje čajeva. Njegovi sastojci mogu pomoći kod problema sa varenjem, kašljem, pa čak i nesanicom. Osim toga, poznat je po prijatnom mirisu i blagom, slatkastom ukusu.
Od cvetova bagrema pravi se i bagremov med, koji je jedan od najcenjenijih medova u Srbiji i šire. Ovaj med je svetložute boje, laganog ukusa, i veoma je stabilan – dugo ostaje u tečnom stanju. Često se preporučuje kao prirodni lek za decu zbog blage arome i niskog rizika od izazivanja alergija.
-
Izdržljiv i dugovečan
Osim što je lekovit, bagrem je i izuzetno čvrsto i dugovečno drvo. Njegovo drvo je tvrdo i otporno na vlagu, zbog čega se posebno cene bagremovi stubovi. Koriste se za podupiranje vinove loze, izgradnju ograda, pa čak i u građevinarstvu. Bagrem se ne raspada lako, čak ni kad je izložen spoljnim uslovima, što ga čini veoma praktičnim za različite potrebe na selu i u industriji.
-
Simbol nesreće – opasnost u dvorištu
Međutim, uprkos svim tim prednostima, u narodnom predanju bagrem nosi i lošu simboliku. U nekim krajevima veruje se da je nesreća posaditi ga pored kuće. Ova tvrdnja nije bez osnova – iako zvuči kao sujeverje, iza nje stoji konkretan problem.
Rasadničari i baštovani znaju da bagrem ima veoma agresivan korenov sistem. Njegove žile se šire horizontalno i iz njih niču novi izdanci. Ako jednom zasadite bagrem blizu kuće, vrlo brzo se možete suočiti s čitavom šumom mladih stabala koje se teško uklanjaju. Te izdanke nije lako kontrolisati i mogu oštetiti temelje, instalacije ili popločane staze oko kuće.
-
Invazivna vrsta i izazov za okolinu
Zbog ove sposobnosti brzog širenja, bagrem se u mnogim zemljama smatra invazivnom vrstom. Čak i u regionima gde je domaće drvo, poput Amerike, postoje ozbiljne debate o njegovom uticaju na ekosistem. On brzo preuzima prostor, potiskujući autohtone biljke i menjajući izgled pejzaža. Iako je koristan, ne može se saditi bez plana i kontrole.
-
Drvo budućnosti?
S druge strane, upravo ta otpornost na sušu i siromašna zemljišta daje bagremu epitet „drveta budućnosti“. U uslovima sve češćih klimatskih promena i degradacije tla, bagrem može biti rešenje za pošumljavanje, stabilizaciju zemljišta i obnovu prirodnih resursa u nepovoljnim predelima. U mnogim projektima širom sveta koristi se upravo zbog svoje sposobnosti da uspeva tamo gde druge vrste ne mogu.
-
“Nerod” koji ipak rađa
U Srbiji se za bagrem ponekad koristi izraz „nerod“, što implicira da ne daje plodove. Ipak, botanički gledano, to nije tačno. Bagrem spada u porodicu mahunarki, što znači da mu je plod zapravo mahuna – baš kao kod graška ili pasulja. Te mahune su tanke i dugačke, iako se ne koriste za ishranu ljudi. Ipak, potvrđuju njegovu srodnost sa biljkama koje su važan deo ljudske ishrane.
-
Sveti status u tradicijama
U nekim kulturama, bagrem nije samo korisna biljka, već i sveta. Na primer, u jevrejskoj tradiciji postoji predanje da je oltar na Nojevoj barci bio napravljen upravo od bagremovog drveta. Time je ovaj materijal dobio duhovni značaj i postao simbol božanske zaštite.
U afričkim nomadskim plemenima koja su prelazila sušne predele, bagrem je bio toliko poštovan da su verovali da će svako ko mu polomi granu umreti u roku od godinu dana. Ova verovanja pokazuju koliko je bagrem bio važan za preživljavanje u surovim uslovima – kao izvor hlada, goriva i zaštite.
