Jagode prihranite ovim đubrivom početkom martaza obilje krupnih plodova. O kojem đubrivu je riječ doznajte u nastavku teksta. Zima na plantažama jagoda nikada ne prolazi bez posledica. Niske temperature, mraz, višak vlage ili suvi vetrovi ostavljaju trag na biljkama i zemljištu. Upravo zato prvi prolećni dani predstavljaju presudan trenutak za svakog proizvođača. Način na koji započnemo sezonu u velikoj meri određuje dalji razvoj zasada, količinu prinosa i kvalitet plodova. Priprema ne podrazumeva samo rutinske radove, već pažljivo posmatranje biljaka i donošenje odluka u skladu sa njihovim stvarnim stanjem.
-
Prvi koraci nakon zime
Kada se sneg otopi i zemljište počne da se prosušuje, vreme je za detaljan pregled zasada. Biljke jagode često izađu iz zime sa oštećenim, požutelim ili potpuno osušenim listovima. Takvi delovi biljke ne samo da nemaju funkciju, već mogu postati izvor infekcije i sklonište za štetočine koje su prezimile u biljnom materijalu.
Zato je temeljno čišćenje prvi i najvažniji posao. Potrebno je ukloniti sve suve, trule i bolesne listove, kao i ostatke starog malča ukoliko je korišćen organski pokrivač. Ovaj posao treba obaviti pažljivo, bez oštećivanja centralnog dela biljke iz kojeg će krenuti novi porast. Uklonjeni biljni materijal ne bi trebalo ostavljati u blizini zasada, već ga je poželjno izneti sa parcele ili uništiti, kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti.
Paralelno sa čišćenjem biljaka, važno je proveriti stanje sistema za navodnjavanje, naročito ako se koristi kap po kap. Zimski uslovi često dovedu do zapušenja ili oštećenja traka i cevi, pa je bolje eventualne kvarove otkloniti na vreme nego kasnije tokom intenzivnog rasta.
-
Obrada zemljišta i suzbijanje korova
Nakon uklanjanja biljnih ostataka, sledeći korak je briga o zemljištu između redova. Plitka obrada ima višestruku korist. Pre svega, razbija pokoricu koja se tokom zime formirala usled padavina i niskih temperatura. Na taj način poboljšava se aeracija, odnosno prozračnost zemljišta, što direktno utiče na aktivnost korenovog sistema.
Istovremeno se uništava deo mladih korova koji su već počeli da niču. Ako se ne uklone na vreme, korovi će u ranoj fazi razvoja konkurisati jagodama za vlagu i hraniva. U zasadima gde je postavljena folija ili agrotekstil, treba proveriti da li je materijal oštećen, podignut ili pocepan. Oštećeni delovi se menjaju ili popravljaju kako bi se zadržala funkcija zaštite i kontrole korova.
Kod zasada na otvorenom, posebnu pažnju treba obratiti na zadržavanje vlage u zemljištu. Preterana obrada može dovesti do isušivanja, dok nedovoljna obrada može ostaviti zemljište zbijenim. Balans je ključan.
-
Strategija prihrane na početku vegetacije
Iako mnogi proizvođači jedva čekaju da započnu sa prihranom, važno je naglasiti da se sa đubrenjem ne žuri. Jagoda neće odmah reagovati na dodata hraniva ako temperatura zemljišta nije dovoljno visoka. U praksi se pokazalo da je potrebno sačekati stabilnije vremenske uslove kako bi koren mogao efikasno da usvaja hraniva.
Tradicionalno se u ranoj fazi primenjuju vodotopiva đubriva sa povećanim sadržajem fosfora, jer fosfor podstiče razvoj korena i jača biljku nakon zimskog stresa. Formulacije sa naglašenim fosforom pomažu da biljka brže obnovi korenov sistem i započne intenzivniji rast.
Međutim, iskustvo mnogih proizvođača pokazuje da kod određenih sorti bolje rezultate daju uravnotežene NPK formulacije. Đubriva sa podjednakim odnosom azota, fosfora i kalijuma mogu doprineti ravnomernom oporavku biljaka, posebno u situacijama kada je zemljište već dobro snabdeveno fosforom iz jesenjeg osnovnog đubrenja.
Pri izboru formulacije neophodno je uzeti u obzir hemijski sastav zemljišta. Analiza zemljišta daje jasnu sliku o raspoloživim hranivima i pomaže da se izbegne preterana ili nepotrebna primena određenih elemenata. Ukoliko je osnovno đubrenje obavljeno pravilno tokom jeseni, početna prolećna prihrana može biti umerenija i usmerena više ka stimulaciji rasta nego ka nadoknadi nedostataka.
-
Individualni pristup svakom zasadu
Ne postoji univerzalna šema koja odgovara svim proizvođačima. Razlike u tipu zemljišta, klimatskim uslovima, sorti jagode i primenjenoj agrotehnici zahtevaju prilagođavanje mera. Zasad na peskovitom zemljištu neće imati iste potrebe kao zasad na težem, glinovitom tlu. Takođe, biljke koje su tokom zime pretrpele veća oštećenja zahtevaće drugačiji pristup u odnosu na one koje su u proleće ušle u dobrom stanju.
Zbog toga je važno redovno obilaziti parcelu i pratiti promene. Boja novih listova, brzina porasta i opšti izgled biljaka najbolji su pokazatelji da li je primenjena strategija adekvatna. Pravovremena korekcija može sprečiti kasnije probleme koji se teško ispravljaju.
-
Posebnosti plasteničke proizvodnje
U plastenicima vegetacija počinje ranije nego na otvorenom polju. Čim temperatura vazduha i zemljišta pređe približno 8°C, može se razmišljati o početku prihrane. Prednost plasteničke proizvodnje je u kontroli uslova, ali to istovremeno zahteva veću pažnju.
Fertirigacija, odnosno primena tečnih đubriva kroz sistem za navodnjavanje, omogućava precizno doziranje hraniva. U ranim fazama razvoja naglasak je na fosforu radi jačanja korena, dok se kasnije povećava udeo azota i kalijuma kako bi se podržalo cvetanje i razvoj plodova.
Redovno praćenje pH vrednosti zemljišta je od izuzetnog značaja. Optimalna reakcija zemljišta za jagodu kreće se između 5,5 i 6,5. Ako je pH izvan tog raspona, usvajanje hraniva može biti otežano bez obzira na količinu primenjenog đubriva.
Pored ishrane, u plasteniku je presudno pravilno upravljanje vlagom i ventilacijom. Prekomerna vlaga pogoduje razvoju bolesti, dok nedovoljna ventilacija može stvoriti uslove za pojavu plesni. Stabilna mikroklima omogućava biljkama da u potpunosti iskoriste dodata hraniva i razviju snažan vegetativni porast.
