Rješavanje izazova u braku zahtjeva zajedničku posvećenost, spremnost na kompromis i posvećenost ličnom rastu, kao i razvoju veze. Ponekad, angažovanje za pomoć terapeuta ili savjetnika može biti od koristi u rješavanju sporova i poboljšanju međusobnog razumijevanja. Danas otkrivamo savjete jednog psihoterapeuta.
- Da li postoje određena pitanja vezana za vezu ili brak o kojima želite da razgovarate? Dr Zoran Milivojević, ugledni srpski psihoterapeut i autor različitih radova o psihologiji ljubavi, osvetljava osnovne razloge nesrećnih brakova i partnerskih odnosa.
Njegovo veliko iskustvo, stečeno tokom godina savetovanja parova u Beogradu i Ljubljani, pružilo mu je dragocene uvide u elemente koji doprinose stabilnim i ispunjenim vezama. On tvrdi da izbor partnera uključuje ne samo emocionalne veze već i racionalnu perspektivu.
Milivojević upozorava da se prilikom izbora partnera ne oslanjaju isključivo na emocionalne instinkte, savetujući pojedince da „srce povežu sa mozgom“. On naglašava važnost racionalnog pristupa u donošenju izbora koji neguju dugoročne i stabilne veze.
Koncepti “osoba koju volim” i “veza” predstavljaju različite kategorije, zbog čega je neophodno razmotriti želje koje pojedinac ima u vezi sa vezom, jer ljubav sama po sebi ne osigurava stabilnost. Milivojević u mnogim svojim terapijskim seansama primećuje da se parovi koji dele duboku naklonost često bore da održe stabilnu vezu zbog različitih percepcija o tome šta ta veza podrazumeva.
Razumevanje vrednosti i uverenja koje partner poseduje je ključno. Na primer, da li partner želi decu? Koliko su mu roditeljske uloge značajne? Kakav je njegov odnos sa sopstvenim roditeljima? U određenim kulturama, uticaj roditelja igra značajnu ulogu u brakovima njihove odrasle dece.
- Pored toga, važno je proceniti njegov odnos prema finansijama i pristup upravljanju njima. Kako partner reaguje u vreme stresa ili tokom sukoba? Ako je jedan partner preterano posvećen poslu, to može dovesti do neslaganja sa onim drugim koji se oseća zanemarenim.
Milivojević ističe značaj nečijeg odnosa prema seksu u kontekstu dugotrajnih veza. U početku, kada su partneri zaljubljeni, njihova seksualna veza ima tendenciju da bude vatrena; međutim, kako vreme napreduje, pad seksualne aktivnosti može dovesti do osećanja frustracije.
Ljubomora predstavlja značajan element koji može ugroziti vezu. Iako u početku može izgledati kao umiljat izraz naklonosti, nekontrolisana ljubomora može vremenom da evoluira u značajan problem. Milivojević napominje da se partneri koji doživljavaju ljubomoru često bore sa osećanjem nesigurnosti i uverenjem da su nedostojni ljubavi, što može da pojača sumnje i izazove emocionalni bol.
Ključno shvatanje koje Milivojević prenosi svojim klijentima je da iskustvo zaljubljivanja nije univerzalna pojava i da je često oblikovano kulturnim faktorima. U zapadnim kulturama, zaljubljenost ima veliku važnost; međutim, u regionima kao što su Azija i Afrika, romantične veze obično ne počinju zaljubljenošću.
- Unutar ovih kultura, ljubav se ne posmatra kao krajnji cilj, već kao put ka uspostavljanju stabilnog života. Pojedinci daju prednost emocionalnim vezama, uzajamnoj podršci i zajedničkim iskustvima u odnosu na idealizovane narative o ljubavi.
Za razliku od zapadnih nacija, gde ljubav često služi i kao smisao i cilj, mnoga tradicionalna društva vide ljubav kao mehanizam koji ujedinjuje pojedince da se kolektivno suoče sa životnim izazovima. U ovim kulturama, trajnost odnosa proizilazi iz racionalnog odabira partnera i negovanja ljubavi kroz zajednička iskustva, a ne samo kroz duboku zaljubljenost.
Milivojević ističe da se pojedinci na Zapadu često uvlače u idealizovanu percepciju ljubavi, zanemarujući činjenicu da, iako ljubav ima značaj, ona sama po sebi nije dovoljna za uspostavljanje stabilne veze. Prevalencija neuspešnih brakova i nezadovoljnih partnera je izuzetno visoka.
Prema Milivojevićevim rečima, jedna trećina brakova završava neuspehom, druga trećina parova je u nezadovoljavajućim odnosima, a tek trećina partnera istinski uživa u braku. On dalje napominje da brojne žene koje traže psihoterapiju, posebno one u kasnim tridesetim, gaje nerealna očekivanja u pogledu izgleda svojih partnera.
- Ova pojava predstavlja prepreke za uspostavljanje stabilnih odnosa i porodice. Hitnost biološkog sata pojačava težnju za majčinstvom, dok društveni i emocionalni faktori često ostaju nerešeni.
Kada je u pitanju neverstvo, Milivojević kaže da je oproštaj najefikasniji kada partner prizna svoje greške i pokaže iskreno kajanje. Opraštanje je moguće ako partner ne samo da prizna svoje postupke, već ih i osudi, ako se posveti izbegavanju budućih prestupa i artikuliše želju da održi vezu.
Takvo ponašanje olakšava proces opraštanja i pomaže u obnavljanju veze. Kroz svoja istraživanja i lična iskustva Milivojević ističe da se uspeh ljubavi i braka povećava kada se integrišu i emocionalni impulsi i racionalna misao. Ova perspektiva može poslužiti kao osnovni element u uspostavljanju stabilnih i ispunjenih odnosa, koji se ne zasnivaju samo na romantičnim osećanjima, već i na namernom izboru partnera i zajedničkoj viziji budućnosti.
