Svi na Balkanu znaju ko je Josip Broz Tito, a čak je i dan danas poznat u svijetu naročito jer je njegova sahrana najposjećenija u historiji. Danas vam otkrivamo priču jedne novinarke o njenim negativnim iskustvima u ranoj socijalističkoj Jugoslaviji.
Tito je stekao međunarodnu slavu tokom Drugog svetskog rata kao komandant Narodnooslobodilačke vojske, koja je predstavljala partizanski otpor nacističkoj okupaciji Jugoslavije. Njegove izuzetne sposobnosti i kao vojskovođe i kao političara bile su ključne u ujedinjenju različitih naroda i etničkih grupa pod jednim pokretom, što se pokazalo od vitalnog značaja za uspeh partizanskog otpora.
- Kao vođa partizana, Tito je stekao značajan ugled kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu, gde je dobijao podršku svojih saveznika. Goli otok je upamćen kao jedan od najzloglasnijih zatvora u bivšoj Jugoslaviji, određen za političke zatvorenike.
Uprkos opsežnim diskusijama koje ga okružuju danas, ostaju brojne nepoznanice i neispričane priče o sudbinama onih koji su se tamo našli. Na ovom pustom, krševitom ostrvu, pojedinci su zatvarani iz trivijalnih razloga — kao što su deljena šala, otpevana pesma ili samo nesreća što su bili na pogrešnom mestu u neprikladno vreme.
Istaknut slučaj protivpravnog zatvaranja je slučaj Žene Lebl, mlade novinarke iz Beograda, koja je zatvorena na Golom otoku sa nepune 22 godine. Njen jedini „prestup“ bio je prepričavanje šale inspirisane pesmom „Druže Tito, lijučice bijele“. Ova pesma, koja je slavila tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, poslužila je kao osnova za šalu koju je Žena podelila sa svojim kolegama.
Taj trenutak, koji se činio bezazlenim, dao je dovoljno opravdanja da je UDBA, tajna služba Jugoslavije, privede. Agenti su stigli da je uhapse, optužujući je za angažovanje u neprijateljskim aktivnostima; ne samo da je ispričala šalu, već je i zanemarila da obavesti vlasti o pojedincu koji ga je podelio sa njom.
- Tokom narednih godina, izdržala je zatvor u pet različitih ustanova, uključujući U objektima UDB-e nalaze se zatvor Glavnjača, logor Ramski rit, Kazneno-popravni zavod Zabela, ostrvo Sveti Grigorije na kome su bile smeštene zatvorenice i, na kraju, ozloglašeni Goli otok.
Dok je bila u zatvoru, trpela je ekstremnu prinudu koja je imala za cilj da je primora da prizna zločine i promeni svoje političke stavove. Pored psihičkih muka, suočila se sa isključenjem iz Udruženja novinara, što ju je dodatno žigosalo kao „državnog neprijatelja“. Nakon puštanja na slobodu u oktobru 1951, njena reintegracija u Beograd pokazala se kao izazovno i uznemirujuće iskustvo.
- Samo ju je porodica dočekala sa empatijom, dok su je drugi gledali sa podozrenjem i držali se na distanci. Njen brat Saša ostao je zatečen njenim stanjem, uporedivši je sa „povratnicom iz Aušvica“.
S obzirom na preovlađujuću atmosferu, postalo je očigledno da joj nije mesto u društvu tog doba, što ju je navelo da se preseli u Izrael, gde je na kraju prevazišla brojne izazove da uspostavi novi dom. Godine 1986. u Jerusalimu Ženi se ukrstio put pisca Danila Kiša.
Njihov susret dodatno je obogatila i Eva Nahir Panić, još jedna bivša logorašica Golog otoka. Kiš je bio duboko pogođen njenim svedočenjem, jer ranije nije znao da su žene bile zatvorene na ovom ostrvu. Shvatajući značaj beleženja ovih sumornih događaja, Kiš se založio za razvoj dokumentarnog serijala „Goli život“, koji je režirao Aleksandar Mandić.
Emitovana u februaru 1990. godine, ova serija je otkrila brojne skrivene realnosti u vezi sa Golim otokom i zatvorenicima koji su tamo izgubili živote. Pored doprinosa dokumentarnoj seriji, Dženi Lebl je na Kišov nagovor napisala knjigu „Ljubičica Bela“, u kojoj je ispričala svoja mučna iskustva u logoru. Ova knjiga je dobila status bestselera u Izraelu, a potom je objavljena u Srbiji.
Njen rad i dalje stoji kao jedno od najznačajnijih svedočanstava o represiji i torturi u bivšoj Jugoslaviji. Posebno dirljiv citat iz knjige kaže: „Samo žedni mogu da cene vodu. Bili smo okruženi morem, bili smo ludo žedni.” Ovaj izraz ne predstavlja samo fizičku agoniju koju su zatvorenici iskusili, već i psihičku muku sa kojom su se suočili.
Priča o Ženi Lebl je primer brojnih nepravdi koje su se dogodile na Golom otoku. Njen izveštaj služi kao značajan istorijski podsetnik na zločine povezane sa političkom represijom. Iako je prošlo mnogo godina od tih događaja, stvarnost Golog otoka i dalje se pojavljuje, pripisana hrabrim pojedincima poput nje, koji su odlučili da iznesu svoja iskustva uprkos svim izazovima.
