Religiozni ljudi trebaju da znaju više o svojoj vjeri i da su upućeni u svete tekstove i norme koje su pred njih postavljene. Tu svećenici olakšavaju sve i danas otkrivamo šta je slavni svećenik rekao.
Otac Gojko Perović služi kao istaknuti protojerej-stavrofor u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, obavljajući dužnosti paroha pri Hramu Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejskog namesnika podgoričko-kolašinjskog. Njegovi duhovni saveti i uvidi su veoma cenjeni, a vernici često traže njegovo vođstvo u svom svakodnevnom životu.
- U jednom od svojih obraćanja, otac Gojko se osvrnuo na brigu koja muči mnoge umove — pitanje da li se prestupi naših predaka utiču na nas i da li se ti gresi prenose kroz generacije.
Pojedinci koji se bore sa životnim poteškoćama često artikulišu ovu dilemu, posebno oni koji sebe vide kao vrli i pošteni, a ipak ne mogu da postignu sreću. Mnogi vernici, usred raznih borbi, povremeno sugerišu da je njihova patnja možda posledica greha njihovih predaka. Otac Gojko smatra da je ova perspektiva pogrešna i ističe da ne treba da nosimo težinu prestupa naših predaka.
On pojašnjava da, iako se takva osećanja mogu pojaviti prirodno, nema potrebe da vernici osećaju da se iskupljuju za nedela drugih, posebno onih koji su im prethodili. On tvrdi da krštenje označava početak potpuno novog života za vernika. Otac Gojko naglašava „Svako kršteno počelo je novi život“.
On dalje elaborira da krštenje služi da se „opere“ svi prethodni gresi, uključujući i grehe nečijih predaka, jer nas ova tajna, koja se daje kroz vodu, čisti od prošlih prestupa. Ovaj ritual ne samo da obezbeđuje duhovno čišćenje, već i oslobađa pojedince od svakog naslednog greha. Otac Gojko pojašnjava da nijedan pojedinac ne treba da nosi težinu prethodnih grehova, jer se svaki vernik činom krštenja pretvara u novu osobu.
Duhovnik ističe da život pojedinca počinje na mestu krštenja, označavajući početak vernikovog puta novim početkom. Shodno tome, za vernike je od suštinskog značaja da se uzdrže od opterećivanja zabrinutošću u vezi sa potencijalnim posledicama grehova njihovih predaka na njihove živote.
Umesto toga, pažnju treba usmeriti na aspekte koji su pod njihovom kontrolom — konkretno, na njihov način života i istinsku veru u Boga. Upravo iz tog razloga, otac Gojko savetuje vernike da se uzdrže od ispitivanja o Božjoj volji u vezi sa porodičnim blagoslovima ili prokletstvima, jer se to ljudskim trudom ne može promeniti.
On naglašava da su takva pitanja određena božanskom voljom i da ljudi nemaju autoritet da menjaju ono što je Bog odredio. Pojedinci treba da se koncentrišu na aspekte koji su pod njihovom kontrolom: svoje živote, svoju veru i svoje odnose sa Bogom i svojim bližnjima. „Možemo da živimo pobožno“, zaključuje otac Gojko.
- U vezi sa porodičnom brigom, otac Gojko ističe značaj brige o našim najmilijima, uz uvažavanje da se Božije namere ne mogu menjati. Blagoslovi ili izazovi sa kojima se porodica suočava su određeni Božjom voljom, koja je izvan uticaja vernika.
Međutim, ono što pojedinci mogu je da žive u skladu sa svojom verom. S tim u vezi, on podvlači da odnosi sa bližnjima treba da budu zasnovani na ljubavi prema Bogu i bližnjima, jer takva ljubav ispunjava naše odgovornosti prema Njemu. Ukratko, otac Gojko savetuje vernike da se uzdrže od podnošenja tereta prošlih prestupa svojih predaka i da odbace zabrinutost u vezi sa uticajem ovih grehova na njihove živote.
Svako krštenje označava početak novog postojanja, a svi pojedinci se podstiču da prihvate život ukorenjen u veri i ljubavi prema Bogu i prema bližnjima, jer samo to može podstaći mir i sreću. Shodno tome, neka nas vodi naša vera u Boga i istinska ljubav prema Njemu, umesto da budemo zaokupljeni prošlim gresima ili sudbinskim sudbinama.
