Dosta je ljudi s naših prostora koji su upamćeni kao veliki umjetnici, ali je i opšte poznato da ih život nije baš mazio i pazio. Danas vam otkrivamo takvu priču jedne pjevačice.
Vida Pavlović je proslavljena kao amblem romske muzike, često nazivana kraljicom ovog žanra zbog svog osebujnog glasa i značajnog uticaja na muzički pejzaž Balkana. Uprkos njenoj ogromnoj popularnosti, njen život su obeležili brojni izazovi, čineći njenu biografiju duboko emotivnom i zamršenom.
Često se opisuje kao žena koja se, iako je bila voljena i tražena pevačica, suočila i sa dubokom ličnom tugom i neispunjenim težnjama. Rođena 1945. godine u Futogu, malom gradu u Vojvodini, Pavlovićeva je strast za muzikom otkrila još u detinjstvu, a pevačku karijeru je započela sa nepunih 14 godina.
- Počela je da nastupa uz svog ujaka, kafanskog muzičara, i ubrzo stekla priznanje za svoj izuzetan talenat. Iako je odrasla u porodici bez muzičkog nasleđa, muzika je na kraju postala suština njenog postojanja.
Sa nepunih 15 godina, Vida je stupila u brak sa muzičarem Aleksandrom Pavlovićem. Par je otišao iz njenog rodnog grada i preselio se u Sarajevo, gde je Vida svoju strast za pevanjem nastavila u lokalnim barovima. Uprkos brojnim izazovima, muzika joj je služila kao sredstvo za snalaženje u svakodnevnim teškoćama.
Tokom narednih godina, njeno vokalno umeće je dobijalo sve veće priznanje, a početak njenog profesionalnog uspona obeležilo je objavljivanje njene debitantske ploče, koja je postigla izuzetan uspeh prodajom preko pola miliona primeraka. Dok je doživela značajne trenutke slave, njen lični život je postao zamršeniji. Na vrhuncu karijere, Vida je donela odluku da se preseli u Beograd, ostavljajući i prvog muža i Sarajevo iza sebe.
- U Beogradu je upoznala svog drugog supružnika, muzičara Stevu Jovanovića, sa kojim će deliti 27 godina braka. Brak između Stiva i Vide karakteriše i duboka ljubav i značajni izazovi.
Iako nisu imali biološku decu, uspostavili su snažnu emotivnu vezu sa Vidinim rođakom Lazom, kojeg su prigrlili kao rođenog sina. Laz je primetio da je Vida pokazivala jedinstvenu nežnost, tretirajući ga kao da je njeno pravo dete, dok je Stiv kao otac usvojio disciplinovaniji pristup.
Uprkos naporima da neguju stabilno porodično okruženje, nailazili su na brojne teškoće u životu. Vida se duboko borila sa neostvarenom željom da postane roditelj, zamišljajući veliku kuću punu dece, u potpunoj suprotnosti sa stvarnošću sa kojom su se suočili. Njeni lični problemi počeli su značajno da utiču na njen profesionalni život.
U suočavanju sa svojom tugom, alkohol je postao njen izbor, što je dovelo do postepenog pogoršanja njenog braka sa Stivom. Uprkos njihovom kontinuiranom zajedničkom životu, iako u odvojenim delovima kuće, emocionalni jaz između njih je postajao sve očigledniji. Vida je bila nezadovoljna ličnim okolnostima, što se kasnije odrazilo na njeno zdravlje.
- Visok krvni pritisak se pojavio kao kritična briga za zdravlje, proistekao iz njenih prethodnih izbora načina života. U jednom od poslednjih intervjua, Vida je svojim fanovima izrazila tugu koju oseća zbog skorog povlačenja sa scene.
Priznajući realnost svog tela koje je starelo, pronašla je utehu u ogromnoj ljubavi svoje publike. Tokom tog razgovora, ona je primetila: „Možda se zato osećam tužno kada pomislim da ću jednog dana morati da prestanem da pevam”. Kada je obilazila razna mesta, ljudi bi je obasipali ljubavlju uzvikujući: “Pa gde si, kraljice, ništa bez tebe!”
Njena muzika je odjeknula dubokim emocijama, dubokom tugom i životnim iskustvima, dirnuvši srca mnogih. Njeni vršnjaci poznata kao “Kraljica kraljice”, dosledno je prenosila svoja osećanja obožavanoj publici. Njen glas i muzika postali su sastavni deo kulturnog nasleđa Balkana. Vida Pavlović je prevazišla ulogu obične pevačice; bila je žena koja je prolazila kroz trenutke bola, nade i razočarenja, ali je ipak ostala autentična i odana svom umeću.
Njen glas i pesme ostaju zauvek u srcima njenih poštovalaca, a njeno životno putovanje, uprkos brojnim izazovima, mnogima služi kao izvor inspiracije. Muzička scena Balkana doživela je značajan gubitak njenom smrću 10. maja 2005. godine u Beogradu; međutim, muzičko nasleđe koje je uspostavila traje.
