Posna sarma koja je oduševila sve. U nastavku teksta donosimo vam recept. Posni dani često nas natjeraju da tražimo jela koja su i ukusna i dovoljno svečana da ih možemo poslužiti gostima bez bojazni da će nešto nedostajati. Iako mnogi misle da bez mesa nema prave sarme, ovaj recept pokazuje suprotno. Posna sarma može biti jednako bogata, mirisna i zasitna, a kada se pripremi kako treba, malo ko će primijetiti da u njoj nema mesa. Upravo zbog toga mnoge domaćice uoči praznika posegnu za ovim receptom, jer je provjeren, zahvalan i uvijek dobro prihvaćen.
-
Zašto je ovaj manastirski recept poseban
Ovaj način pripreme posne sarme potiče iz kuhinja u kojima se godinama sprema jednostavno, ali pošteno jelo, bez suvišnih dodataka i s naglaskom na domaće sastojke. Monasi su često morali kuvati za veći broj ljudi, uz ograničene namirnice, pa su razvili recepte koji su izdašni i ukusni, a pritom laki za pripremu. Tako je nastala i ova verzija posne sarme koja se prenosi od domaćice do domaćice, obično uz komentar: „Probaj, nećeš se pokajati.”
Njena najveća prednost je to što se priprema bez komplikacija. Sastojci su pristupačni, jeftini i najčešće već imamo sve u kući. Ipak, tajna je u načinu slaganja i u količini začina, pa vrijedi pročitati uputstva pažljivo i držati ih se što tačnije. Čak i mala odstupanja ponekad promijene miris ili konzistenciju, pa je dobro prvi put pripremiti je tačno onako kako je opisano. Kasnije, kad savladaš osnovu, lako možeš dodati svoje male izmjene.
-
Sastojci koji čine razliku
Osnova ove sarme je pirinač, luk i kombinacija povrća koja daje punoću ukusa. Obično se koristi rendana šargarepa, sitno sjeckane pečurke ili malo paradajz sosa, što sve zajedno daje osjećaj „težine”, pa nedostatak mesa nije primjetan. Kupus bi trebalo da bude dobro ukiseljen, mekan i elastičan. Ako je previše kiseo, dobro ga isperi. Ako je tvrd, potopi ga u toplu vodu par minuta. Dobar kupus čini pola posla.
Začini su jednostavni: so, biber i malo lovorovog lista. Neki dodaju sitno sjeckan peršun, origano ili mljevenu papriku. Sve su to dobre opcije, ali ne pretjeruj, jer sarma traži balans. Previše začina preuzme ukus i onda se gubi onaj tradicionalni šmek zbog kojeg ljudi vole ovo jelo.
-
Priprema nadjeva: korak koji se ne preskače
Nadjev mora biti dobro upržen da bi sarma imala dubinu ukusa. Luk se prži dok ne omekša i ne dobije laganu zlatnu boju. Zatim se dodaje šargarepa ili drugo povrće. Ako koristiš pečurke, pusti ih da ispuste tečnost i da ona ispari, jer ako ostane previše vode, sarma će biti premekana i neće se lijepo zgušnjavati tokom kuvanja. Pirinač se dodaje tek kada je povrće gotovo. Nije ga potrebno kuvati unaprijed, dovoljno je kratko ga propržiti s povrćem da upije dio ukusa.
Nadjev treba da bude sočan, ali ne rijedak. Ako ti djeluje suho, dodaj kašiku paradajz sosa. Ako je previše tečan, dodaj mrvicu pirinča ili kratko prodinstaj da višak ispari.
-
Motanje i slaganje: jednostavno, ali bitno
Listove kupusa izravnaj i odstrani tvrdi dio. Stavi kašiku nadjeva, zategni stranice i motaj kao malu rolnu. Ako prvi put radiš, bolje je da stavljaš manje nadjeva, jer se tako sarmice lakše zatvaraju i ne raspadaju. Dno šerpe premaži tankim slojem ulja i pospi sitno isjeckanim kupusom. Ovaj sloj štiti sarmice od zagorijevanja i daje dodatnu aromu.
Sarmice slaži gusto jednu uz drugu. Kada se napravi prvi red, preko njega opet ide malo sitnog kupusa, pa drugi red. Na vrh stavi nekoliko listova kupusa i dva lovorova lista.
-
Kuva se polako i bez žurbe
Posna sarma traži vrijeme. Najbolje je kuvati je na laganoj vatri dva do tri sata. Ako se kuva prebrzo, pirinač se raspada, kupus otvrdne, a ukus bude jednoličan. Tokom kuvanja dolijevaj male količine vode kad primijetiš da tečnosti ponestaje. Neki vole dodati malo paradajz sosa u vodu, zbog boje i blage kiselosti. Šerpu ne treba često otvarati, dovoljan je povremeni pogled da se uvjeriš da ima dovoljno tečnosti.
