Naučnici su otkrili da način na koji konzumiramo lekove može značajno uticati na njihovu efikasnost. Konkretno, istraživanje Univerziteta „Džon Hopkins“ pokazalo je da ležanje na desnoj strani tela dok se uzima tableta znatno poboljšava brzinu i kvalitet apsorpcije leka. Iako ova informacija na prvi pogled deluje jednostavno, iza nje stoje detaljna ispitivanja i biološki mehanizmi koji objašnjavaju zašto je baš taj položaj najefikasniji.
-
Tablete i svakodnevni bolovi
Većina ljudi se povremeno susreće s bolovima – glavoboljom, bolovima u mišićima, zuboboljom ili menstrualnim tegobama. Najgore je kada bol naiđe u nezgodnom trenutku, daleko od kuće i bez leka pri ruci. Dok neki odlučuju da istrpe bol i izbegnu upotrebu lekova, drugi se oslanjaju na tablete kao brzo rešenje. Ipak, ono što većina ne zna jeste da nije svejedno kako i kada se lek uzima. Način unosa leka, kao i fizički položaj tela u tom trenutku, mogu učiniti razliku između brze i spore reakcije leka.
-
Naučni dokazi: zašto baš desna strana?
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu „Džon Hopkins“ koristilo je računalne modele koji simuliraju procese u ljudskom stomaku i crevima. Naučnici su analizirali kako se tablete razgrađuju i apsorbuju u različitim položajima tela. Zaključak je bio jasan: ležanje na desnoj strani tela omogućava da pilula brže stigne do prvog dela tankog creva, gde započinje njena apsorpcija u krvotok.
Ispostavilo se da gravitacija i anatomski položaj želuca igraju ključnu ulogu. Kada osoba leži na desnoj strani, tableta prirodno „klizi“ kroz želudac i brže dolazi do mesta gde se aktivni sastojci počinju razlagati. U poređenju s ležanjem na levoj strani, uspravno sedenje ili ležanje na leđima, desna strana je pokazala daleko bolje rezultate.
-
Greške koje prave pacijenti
Mnogi ljudi, posebno stariji i nepokretni, imaju naviku da tabletu razbiju kako bi je lakše progutali. Iako to ponekad deluje praktično, stručnjaci upozoravaju da ova praksa može smanjiti efikasnost leka. Nisu svi lekovi namenjeni da se lome – neki imaju specijalne slojeve koji omogućavaju postepeno otpuštanje sastojaka, a njihovo lomljenje može poremetiti taj proces.
Pored toga, sadržaj želuca u trenutku uzimanja leka – da li je prazan, da li je osoba prethodno jela, kao i hemijski sastav tog sadržaja – sve to utiče na delovanje tablete. Sastojci koji se nalaze u piluli i kako se ponašaju u kontaktu sa želudačnom kiselinom takođe imaju veliki značaj.
-
Šta se dešava u telu kad popijemo tabletu?
Nakon oralne primene, tableta dolazi u želudac gde se susreće s njegovim zidovima i tečnostima. Pokreti želuca – poznati kao peristaltika – zajedno s kontrakcijama koje se javljaju u stomaku, guraju tabletu prema tankom crevu. U tom trenutku, svi faktori – položaj tela, stanje želuca, sastav leka – utiču na to koliko brzo i efikasno će lek stupiti na snagu.
Rajat Mital, jedan od koautora studije, izjavio je da, iako je oralna primena lekova najčešći način, ona je ujedno i najkompleksnija zbog brojnih varijabli koje utiču na krajnji rezultat. Zbog toga nije svejedno kako se lek uzima – svaka sitnica može produžiti ili skratiti vreme delovanja.
-
Alternativni načini ublažavanja bola
Kada osoba okleva da uzme tabletu ili želi da izbegne upotrebu lekova, stručnjaci ističu da postoje i drugi načini za ublažavanje bola. Jedna od efikasnih metoda jeste fokus na disanje. Tehnike dubokog disanja i svesnosti (mindfulness) mogu pomoći telu da se opusti i smanji doživljaj bola. Ova praksa naročito pomaže kod hroničnih ili psihosomatskih bolova.
Istraživanja takođe potvrđuju postojanje snažne veze između psihičkog i fizičkog bola. Kada je osoba anksiozna ili pod stresom, prag bola se smanjuje. Zato je upravljanje stresom jedan od ključnih elemenata u kontroli bola.
U težim slučajevima ili kada bol traje duže, lekari preporučuju konsultaciju sa lekarom opšte prakse. Pravilna dijagnoza i uput ka specijalisti često su neophodni da bi se otkrio uzrok i omogućilo adekvatno lečenje.
