Ako uzgajate beli luk, početak leta je idealan trenutak da ga izvadite iz zemlje. Važno je ne zakasniti sa berbom, jer predugo ostajanje u zemlji može smanjiti kvalitet i trajnost glavica. Kada stabljike počnu da žute i poležu, to je jasan znak da je beli luk spreman za vađenje. Ovaj korak je ključan jer preuranjeno ili prekasno vađenje može negativno uticati na čuvanje luka tokom zime.
-
Neobičan ali delotvoran savet komšinice
Jedan od najkorisnijih saveta za čuvanje belog luka dobila sam od svoje komšinice, koja već godinama uspešno skladišti beli luk bez ikakvih gubitaka. Ona tvrdi da beli luk može da stoji i do dve godine bez da ijedan čen istruli, uvene ili izgubi svoja svojstva. Ključ njene metode leži u jednostavnosti i poštovanju prirodnih procesa.
-
Prvo: vađenje bez čišćenja
Kada vadi beli luk, komšinica to radi pažljivo, vadeći celu biljku – glavicu, stabljiku i koren. Ono što je posebno zanimljivo jeste da beli luk ne čisti od zemlje. Ne pere ga, ne skida zemlju rukama, već ga ostavlja takvog kakav je izašao iz zemlje. Ovaj korak je suprotan onome što mnogi rade, ali, kako kaže, upravo to pomaže da luk duže traje.
-
Sušenje na prirodan način
Nakon vađenja, beli luk stavlja na sušenje na otvorenom, direktno na suncu. Taj proces traje otprilike dve nedelje. Važno je da mesto bude prozračno i da luk ne stoji na vlažnoj podlozi. Idealno je da se suši na rešetkastim podlogama ili mreži, kako bi vazduh mogao da cirkuliše i sa donje strane.
Tokom tih četrnaest dana, luk polako gubi višak vlage, dok se spoljašnje ljuske stvrdnjavaju i postaju zaštitna barijera protiv truljenja. Ni tada se ne uklanjaju stabljike ni zemlja.
-
Prenos na tavan i završno sušenje
Nakon dve nedelje sušenja na suncu, sledeći korak je prenos belog luka na tavan. Važno je da tavan bude suv, mračan i dobro provetren. Luk se tamo odlaže i ostavlja da se dodatno suši još tri nedelje. U ovom periodu stabljika se potpuno osuši i može se lako odstraniti.
Međutim, komšinica ističe da koren nikada ne odseca. Prema njenom iskustvu, upravo ostavljanje korena pomaže da luk očuva svoje nutritivne vrednosti. Ona veruje da uklanjanjem korena luk brže gubi vlagu iznutra i samim tim brže propada.
-
Sol kao prirodni konzervans
Kada prođe završno sušenje, sledi najzanimljiviji deo procesa – skladištenje uz pomoć soli. U običnu plastičnu ili drvenu gajbu, komšinica najpre sipa sloj soli debljine oko 1 do 2 centimetra. Preporučuje običnu kuhinjsku so, jer je lako dostupna i efikasna. So ne samo da upija vlagu, već deluje i kao prirodni antiseptik, čime dodatno štiti luk od kvarenja.
Preko tog sloja soli pažljivo poslaže beli luk, vodeći računa da glavice ne budu previše zbijene. Zatim preko njih stavlja sloj novinskog papira – ne plastiku, ne krpe, već isključivo papir. Novinski papir omogućava da luk „diše“, a ujedno ga štiti od svetlosti i prašine.
-
Koliko dugo ovako čuvan beli luk može da traje
Po ovoj metodi, beli luk ostaje potpuno upotrebljiv i do dve godine. Komšinica tvrdi da mu se ne menja ni boja, ni miris, ni tekstura, a svaki čen ostaje čvrst, sočan i pun ukusa. Ovaj način čuvanja ne zahteva nikakve posebne uslove, niti dodatna ulaganja – sve što vam je potrebno jeste prostor na tavanu, so, papir i malo strpljenja.
-
Zašto ova metoda funkcioniše
Kombinacija prirodnog sušenja, nemešanja u proces (nema pranja, nema čišćenja), te korišćenje soli kao prirodnog konzervansa, omogućava da beli luk zadrži sve što je vredno – eterična ulja, ukus, lekovita svojstva i čvrstoću. Mnoge metode uključuju sušenje u rerni, čuvanje u frižideru ili zamrzavanje, ali one često dovode do gubitka hranljivih sastojaka i skraćuju vek trajanja luka.
Upravo u toj jednostavnosti – vađenje, prirodno sušenje, skladištenje sa solju i novinskim papirom – leži tajna ove tehnike. Bez hemikalija, bez veštačkih uslova, samo mudro korišćenje onoga što već imamo.
