Ovo je sve što svaka žena treba da zna i okrene novi list. O čemu je riječ šročitajte u nastavku teksta. Još od antičkih vremena ljudi imaju isti problem. Ubeđeni su da se prava sreća nalazi negde drugde, u nekom drugom životu, sa drugim okolnostima, drugim izborima i drugim ljudima. Čim se naviknemo na ono što imamo, počnemo da gledamo preko ograde i zamišljamo kako bi nam bilo bolje da smo samo malo drugačije živeli. O toj ljudskoj slabosti govorio je i Sokrat kada je rekao da ljudi često veruju da je dobro tamo gde nisu, a loše upravo tamo gde se trenutno nalaze.
Ova misao nije izgubila na značaju ni danas. Naprotiv, u savremenom svetu, gde se tuđi životi neprestano izlažu kroz reklame i društvene mreže, osećaj promašenosti postaje još jači.
-
Žena koja ima sve, osim mira
Direktorka uspešne marketinške agencije primer je žene kakvom se mnogi dive. Završila je dva fakulteta, izgradila karijeru od nule i zarađuje toliko da sebi bez problema može da priušti luksuz o kojem drugi samo maštaju. Stanuje u elitnom delu grada, vozi skup automobil i nekoliko puta godišnje putuje na najskuplje destinacije sveta.
Na prvi pogled, njen život izgleda kao ostvarenje sna. Međutim, iza tog uglađenog imidža krije se osećaj praznine. Ona otvoreno govori da je nesrećna. Nema porodicu kakvu je zamišljala, nema decu, a muškarac za kojeg je verovala da će biti njen životni saputnik prošle godine se oženio drugom.
Uspeh koji je nekada bio cilj sada joj deluje kao utešna nagrada.
-
Želja za jednostavnijim životom
U jednom iskrenom razgovoru izgovorila je rečenicu koja je mnoge iznenadila: da bi možda bila srećnija da je manje razmišljala. Veruje da bi, da je bila jednostavnija, ranije stupila u brak, prihvatila običan život i posvetila se porodici. Zamišlja sebe kao majku koja dane provodi brinući o deci, njihovim sitnim potrebama i malim radostima.
Takav život joj sada izgleda mirno, stabilno i ispunjeno. U njenoj mašti, to je život kakav imaju porodice iz reklama, okupljene oko stola, bez briga koje prelaze granice svakodnevice. Ne primećuje da upravo ti ljudi, čije živote idealizuje, često gledaju nju sa istom vrstom zavisti.
-
Večna razmena uloga i pogleda
Ljudi retko žele ono što imaju. Majke ponekad zavide ženama bez dece zbog slobode i vremena. Žene bez porodice zavide onima koje imaju nekoga kome pripadaju. Oni koji žive skromno maštaju o luksuzu, dok oni koji imaju sve materijalno često traže smisao u nečemu jednostavnijem.
Ta razmena uloga i želja stalno se ponavlja. Svako vidi samo ono što mu nedostaje, dok sopstveni život uzima zdravo za gotovo.
-
Opsesivna potraga za ispunjenjem
Postoji i druga priča. Žena koja je godinama živela sa svojom srednjoškolskom ljubavi želela je samo jedno – da postane majka. Imali su stabilan odnos i dovoljno novca da pokušaju sve medicinske mogućnosti. Godine su prolazile u nadi, terapijama i razočaranjima. Proces se odužio, iscrpeo ih i emocionalno i psihički.
Kada joj je lekar rekao da bi možda trebalo da pokuša sa drugim partnerom, poverovala je da je problem u pogrešnom izboru muškarca, a ne u samoj sudbini. Napustila je brak i krenula u niz novih odnosa, vođena isključivo ciljem da ostvari ono što je smatrala uslovom sreće.
Na kraju je rodila dete, ali ishod nije bio onakav kakav je zamišljala. U tišini, bez svedoka, priznala je majci da oseća prazninu i da to nije donelo mir koji je očekivala.
-
Kada se sreća pretvori u uslov
U obe priče vidi se isti obrazac. Sreća se postavlja kao nešto što dolazi tek kada se ispuni određeni uslov. Kada se dobije određena titula, brak, dete, status ili priznanje. Dok se taj uslov ne ispuni, život se doživljava kao čekanje.
Sokrat je upozoravao upravo na tu zamku. Govorio je da obična logika nalaže da sreću tražimo onda kada je nemamo. Ali paradoks života je u tome što opsesivna potraga često vodi još većem nezadovoljstvu. Što više jurimo ideal, to nam ono što već imamo deluje bezvredno.
Ljudi često shvate tek kasnije da su godine potrošili želeći neki drugi život, dok im je sopstveni prolazio pred očima.
