Mnogi od nas žele da žive zdravo, ali često naiđemo na kritiku koja se vodi time kako je neka osoba živjela nezdravo i poživjela 100 godina. Ipak, nezdrav život ima svoje posljedice i danas donosimo jedan slavni primjer spisateljice.
Isidora Bjelica, istaknuta ličnost u književnom pejzažu Balkana, ostavila je trajnu zaostavštinu, ne samo kroz svoje spise, već i kroz svoj izuzetan životni narativ. Osim svoje autorske uloge, Isidora je bila ratnik, suočavajući se sa surovim realnostima sudbine oličene u teškoj bolesti, dok je istovremeno pružala podršku brojnim pojedincima koji se bore sa sličnim nedaćama.
Njena hrabrost, izdržljivost i nepokolebljiv duh poslužili su kao izvor inspiracije svima koji su je poznavali i onima koji su se bavili njenim književnim prilozima. Isidora je 2013. otkrila da ima rak jajnika, stanje koje se često ne otkriva do uznapredovalih stadijuma, kada se verovatnoća izlečenja znatno smanjuje.
- Uprkos obeshrabrujućoj statistici, Isidora je ostala odlučna. Njena bitka je obuhvatila ne samo bolest već i šire izazove života, prepune neočekivanih događaja i teškoća. Godine 2016. odlučila je da preduzme akciju umesto da ostane pasivna.
Putovala je u 12 zemalja u potrazi za alternativnim terapijama, pokazujući svoju nepokolebljivu odlučnost da se zalaže za svoj život. Isidora je u jednom intervjuu rekla: „Ne znam kako se rak razvija, ali osećala sam da ne mogu da odustanem“. Ova izjava je evoluirala u njen vodeći princip. Iako je iskusila značajan fizički umor, njena rešenost da ostane sa porodicom i donese radost svojoj deci nadmašila je sva druga razmatranja.
Isidora je smatrala da je emocionalni stres značajno doprineo nastanku njene bolesti. Kroz pažljivu samorefleksiju, zaključila je da su različite nedaće i duhovne traume koje je pretrpela tokom svog života duboko uticale na njeno zdravlje. Ona je tvrdila da su “galoni tuge” i uporni stres rezultirali fizičkim tegobama, što je tumačila kao podsticaj da se posveti ne samo svom zdravlju, već i duhovnom razvoju.
Njenu izuzetnu prirodu definisala je njena otpornost na suočavanje sa nedaćama, učenje iz svoje patnje i traženje puteva oporavka. Značajan izazov na njenom putu bio je finansijski; troškovi vezani za terapije, posebno one u inostranstvu, bili su značajni. Zbog toga je 2015. godine pokrenuta humanitarna kampanja za prikupljanje sredstava za njeno lečenje.
- Među onima koji su organizovali koncerte u tu svrhu bio je i pevač Vlado Georgiev, koji je nastupao šest sati neprekidno tokom jednog događaja, uprkos tome što se borio sa sopstvenim zdravstvenim problemima.
Isidora je, verna svom jedinstvenom karakteru, na duhovit način govorila o raku kao o „najgorem sponzoru koji nikada ne prestaje da troši“, pokazujući svoju izuzetnu sposobnost da se snalazi čak i u najizazovnijim okolnostima sa duhovitošću i domišljatošću.
Za Isidoru je pisanje prevazišlo granice puke profesije; služio je kao njen metod za suočavanje sa stvarnošću, sredstvo da artikuliše svoju borbu sa svetom, dok je drugima pružala utehu i snagu. Njena književna dela odjekuju dubokom emocionalnom dubinom, autentičnošću i iskrenošću. Kroz svoje romane i javne nastupe, ona ne samo da je izrazila svoje misli već je i razotkrila svoju unutrašnju otpornost.
- Čin pisanja postao je njen lek i put za izlazak iz njenih najmračnijih trenutaka, pretvarajući je na kraju u inspiraciju za bezbroj pojedinaca. Isidora je ostavila u amanet ne samo bogato književno nasleđe, već i neprocenjive životne lekcije o suočavanju sa nedaćama.
Njena hrabrost u borbi sa bolešću, njena sposobnost da se uzdigne u najizazovnijim vremenima i njena nepokolebljiva posvećenost porodici i želja za životom učinili su je simbolom snage. Uprkos iskušenjima sa kojima se suočila, Isidora je zadržala uverenje da svaki trenutak u životu ima potencijal za ljubav, rast i mudrost.
- Njena priča je svedočanstvo da čak iu najcrnjim okolnostima postoji tračak nade. Isidora Bjelica bila je daleko više od pisca; njen životni put, karakterisan borbom, hrabrošću i odanošću porodici, uspostavio ju je kao svetionik neukrotivog duha.
Iako je prerano otišla iz ovog života, njeno nasleđe i njene reči i dalje su neizbrisivo urezane u srcima svih koji su je sreli, bilo kroz njene kreacije ili njeno postojanje. Isidora služi kao podsetnik da je snaga duha naše najstrašnije oružje u suočavanju sa izazovima koje život nosi.
