Počela je sezona domaćih plodova. Na pijacama možemo pronaći sezonsko povrće, mirisne plodove i one posebne trenutke kada znamo da jedemo nešto što je sazrelo pod suncem, a ne u plasteniku. Među svim tim darovima leta, paradajz zauzima posebno mesto. Bilo da ga jedete posoljenog uz krišku hleba, u šopskoj salati ili kuvanog u domaćem sosu, nema sumnje da dobar paradajz čini razliku.
Ali kako znati da ste kupili onaj pravi, prirodan paradajz, a ne neku bezličnu, veštačku verziju koja više liči na dekoraciju nego na hranu? Ključ je u nekoliko sitnih, ali vrlo značajnih znakova koje iskusni kupci već odavno poznaju.
-
Na pijaci se krije pravi kvalitet
Za razliku od supermarketa, gde je izbor često ograničen na industrijski uzgojene i estetski savršene plodove, pijace nude daleko raznovrsniji spektar. Tu možete pronaći domaći paradajz koji možda na prvi pogled ne izgleda savršeno, ali njegov ukus, miris i tekstura ne mogu da se porede s onim iz marketa.
Jedna od prvih stvari koju treba da uradite kada krenete u potragu za dobrim paradajzom jeste da zaboravite na njegovu spoljašnjost kao pokazatelj kvaliteta. Lepota u ovom slučaju nije znak vrednosti – naprotiv.
-
Oblik i donja strana otkrivaju mnogo
Obratite pažnju na oblik ploda. Paradajz koji je ravne ili uvučene donje strane češće je prirodnijeg porekla. Treba izbegavati one koji su šiljati na dnu i imaju izraženu “čašicu” – osim ako nije reč o specifičnim sortama poput „volujsko srce“, koje prirodno imaju takvu građu.
Donja strana paradajza je zapravo jedno od najvažnijih mesta za vizuelnu proveru. Ako je pravilno uvučena ili blago udubljena, to je dobar znak. Paradajz koji izgleda kao da je previše “doteran”, simetričan i savršeno gladak, najčešće dolazi iz plastenika i često ima slabiji ukus.
-
Male nesavršenosti – veliki plus
Nemojte se bojati paradajza koji izgleda pomalo “neuredno”. Male nepravilnosti, brazde, blage kvrge ili flekice često su pokazatelj da je plod uzgajan na prirodan način, bez preteranog prskanja i veštačkih dodataka.
Što više nepravilnosti na plodu – veća je verovatnoća da je paradajz stvarno domaći. Različite veličine i blaga asimetrija su zapravo plus, jer pokazuju da nije reč o genetski modifikovanim ili industrijski uzgojenim plodovima. Zaboravite na ideju da svi paradajzi moraju izgledati isto – u prirodi to jednostavno nije slučaj.
-
Miris i dodir – provereni testovi
Dobar paradajz se prepoznaje i bez ukusa – samo ga pomirišite. Onaj pravi domaći ima izražen miris zemlje, pogotovo u predelu peteljke. To je jak indikator da je plod sazreo prirodno, na suncu, a ne u ubrzanom procesu u zatvorenom prostoru.
Dodir je još jedan važan test. Ako opna paradajza deluje previše tvrdo i glatko, velika je šansa da još nije dovoljno zreo. Sa druge strane, ako ima blagu elastičnost pod prstima i ne deluje “plastično”, verovatno ste naišli na dobar primerak.
-
Listovi i peteljke kao vizit-karta svežine
Jedan od detalja koji mnogi zaboravljaju da pogledaju jeste sam vrh paradajza – deo oko peteljke. Svež paradajz ima listove koji su još uvek prisutni i blago su požuteli ili braonkasti. Ako su listovi tamnozeleni i savršeno sveži, moguće je da je plod ubrzan veštačkim metodama ili čak da je bio u hladnjači.
Kada peteljka lako otpada ili izgleda suvo, to je znak da paradajz već neko vreme stoji. Sveži plodovi imaju peteljke koje se teško kidaju i koje izgledaju čvrsto, čak i ako su listići oko nje već počeli da menjaju boju.
-
Paradajz nije serijska roba
Jedna stvar koju treba stalno imati na umu: paradajz nije proizvod sa fabričke trake. Ako svi plodovi na tezgama izgledaju kao blizanci – identične veličine, boje, oblika – budite sumnjičavi. Takvi paradajzi retko imaju onaj bogati, pun ukus koji očekujete.
Umesto toga, tražite onaj jedan koji deluje pomalo čudno, možda sa blagom neravninom, nepravilnom bojom ili ožiljkom od sunca. Upravo ti detalji ukazuju da je paradajz rastao pod prirodnim uslovima, dozrevao bez hemije i sačuvao svoju pravu aromu.
