Krv je tečnost koja kruži našim telom. Ona prenosi kiseonik, hrani tkiva i štiti nas od infekcija. Ali kada postane pregusta, umesto da štiti, ona može ozbiljno da ugrozi zdravlje. Gusta krv otežava cirkulaciju, povećava rizik od stvaranja ugrušaka (trombova) i može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući moždani ili srčani udar.
Ovo stanje nije retkost i može se javiti kod ljudi svih uzrasta, bilo da je nasledno ili stečeno tokom života. Prepoznavanje simptoma i brzo reagovanje su ključni za prevenciju teških posledica.
-
Uzroci Zgušnjavanja Krvi
Prekomerna gustina krvi najčešće je rezultat povećanog broja ćelija u krvotoku — crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita) i trombocita. Kada ih ima više nego što je normalno, krv postaje gušća i sporije teče kroz krvne sudove.
Jedan od čestih uzroka je nasledna bolest poznata kao policitemija vera, kod koje organizam proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. Tu su i autoimune bolesti poput lupusa koje utiču na sastav krvi i njenu sposobnost da normalno funkcioniše. Gusta krv može nastati i zbog dehidracije, što je prolazno stanje, ali ako se ponavlja, može imati dugoročne posledice.
Ponekad do povećanja viskoznosti dolazi i zbog povećanog volumena krvi u cirkulaciji. Ova pojava se naziva hipervolemija i može dodatno otežati rad srca, jer organ mora više da se napreže kako bi pumpao krv kroz telo.
-
Prepoznajte Signale Tela
Simptomi guste krvi su često tihi i podmukli. Mnogi ih ignorišu, misleći da su bezazleni ili posledica umora. Međutim, simptomi koje telo šalje nikako ne treba zanemarivati.
Jedan od najčešćih znakova je hronična glavobolja, koja se često javlja bez očiglednog razloga i ne reaguje na uobičajene analgetike. Vid može postati zamućen, naročito ujutru ili nakon dužeg sedenja. Krvni pritisak je obično povišen, a osoba može osećati stalni umor, bez obzira na to koliko spava.
Posebno upečatljiv simptom je crvenilo kože, naročito na licu, dlanovima i stopalima. Kod nekih osoba, posle tuširanja dolazi do jakog svraba kože, što je posledica pojačanog krvotoka i nadražene kože.
Još jedan jasan znak su česta krvarenja iz nosa bez prethodne traume, kao i pojava modrica koje se javljaju lako i bez udarca. Sve ove promene ukazuju na to da se nešto dešava sa krvnim sistemom i zahtevaju medicinsku pažnju.
-
Kako Se Postavlja Dijagnoza
Ako postoji sumnja na gustu krv, lekar će najpre tražiti osnovne laboratorijske analize: kompletnu krvnu sliku, viskoznost krvi i nivo hematokrita (odnos krvnih ćelija i plazme). Ove analize pružaju prvi uvid u stanje cirkulacije.
U nekim slučajevima, pacijent se upućuje i na dodatne testove – kao što su testovi zgrušavanja krvi (PT, INR), kao i analize koje ukazuju na prisustvo hroničnih bolesti poput lupusa ili poremećaja koštane srži.
Brza dijagnoza je ključna, jer ako se stanje ne kontroliše na vreme, može doći do stvaranja tromba — krvnog ugruška koji može zapušiti arterije i vene, što dalje vodi do ozbiljnih komplikacija kao što su moždani ili srčani udar, duboka venska tromboza ili plućna embolija.
-
Lečenje I Kontrola Stanja
Lečenje guste krvi zavisi od uzroka, ali gotovo uvek uključuje razređivanje krvi. Najčešće se koriste lekovi poznati kao antikoagulansi — poput varfarina ili novijih direktnih oralnih antikoagulanasa (DOACs). Oni pomažu da se smanji sposobnost krvi da pravi ugruške i omogućavaju bolji protok kroz krvne sudove.
U težim slučajevima, kada postoji ozbiljna opasnost po život, primenjuje se terapija koja podrazumeva flebotomiju — ispuštanje određene količine krvi iz organizma, kako bi se smanjio pritisak u krvotoku i broj krvnih ćelija. Ova procedura se najčešće radi kod pacijenata sa policitemijom verom.
Uz medikamentnu terapiju, važan je i stalan nadzor. Redovne kontrole kod hematologa i kardiologa, praćenje krvne slike i parametara koagulacije su obavezni. Promene u načinu života, kao što su prestanak pušenja, umeren unos alkohola, pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost takođe doprinose stabilizaciji stanja.
