Kazaljke pomjeramo svakih nekoliko mjeseci u skladu sa dužinom dana i noći, a to se prvo počelo praktikovati u SAD-u. Iako danas imamo uličnu rasvjetu i ova praksa nije potrebna, ljudi to i dalje rade. Danas otkrivamo kako to funkcioniše.
Praksa podešavanja satova dva puta godišnje—u proleće i jesen—i dalje izaziva značajne debate, uglavnom zbog svojih implikacija na zdravlje i raznih praktičnih razmatranja. Ovo postavlja pitanje: Zašto je ovo prilagođavanje neophodno i kako utiče na naše biološke ritmove? Iako su mnoge od ovih promena postale uobičajene, jedno uporno pitanje glasi: Šta je razlog za smanjenje dana za pun sat tokom zimskih meseci?
2025. godine politika prilagođavanja sata će se održati, što će zahtevati da većina nacija ponovo sprovede promene u oba smera. Ova tranzicija dovodi do sat vremena manje sna, osim ako nema obaveza koje zahtevaju rano ustajanje. Nasuprot tome, za one koji nemaju takve obaveze, postoji mogućnost da uživaju u produženom odmoru.
U nedelju, 26. oktobra 2025. godine, u 3:00 sata, satovi će biti pomereni za jedan sat unazad, što će nam omogućiti dodatni sat sna. Uprkos prednosti produženog trajanja sna, mana je što će mrak doći ranije, što može biti pomalo obeshrabrujuće za mnoge, jer će dani postati kraći.
- Iako u početku može izgledati zbunjujuće, podešavanje satova u proleće i jesen ima praktičnu funkciju. Uvođenje ove promene vremena imalo je za cilj da optimizuje korišćenje dnevne svetlosti, posebno tokom letnjih meseci.
Osnovna namera je bila da se smanji potrošnja energije, jer bi povećano dnevno svetlo smanjilo oslanjanje na veštačko osvetljenje. Pored toga, duži letnji dani bi pojedincima pružili više mogućnosti za razne aktivnosti. Ipak, savremena istraživanja pokazuju da su stvarne uštede energije minimalne, a očekivani uticaj na smanjenje potrošnje nije tako značajan kao što se u početku mislilo.
U svetlu brojnih kontroverzi oko promene sata, Evropska unija je 2018. predložila ukidanje sezonskog podešavanja vremena. Međutim, i pored predloga da se ova praksa ukine, države članice EU tek treba da postignu konsenzus o vremenu prekida i najprikladnijem alternativnom vremenu.
- Shodno tome, odluka da se nastavi podešavanje satova ostaće na snazi najmanje do 2026. godine, dok se ne zaključi kolektivni ugovor među zemljama članicama. Važno je napomenuti da se praksa pomeranja vremena ne primenjuje univerzalno širom sveta.
Preko 70 zemalja širom sveta usvaja letnje i zimsko računanje vremena; međutim, nekoliko zemalja odlučilo je da prekine ovu praksu. Rusija, Turska i Belorusija su odabrale da trajno održe letnje računanje vremena, čime su eliminisali potrebu za sezonskim podešavanjem sata. Zbog svog jedinstvenog geografskog položaja, Island se ne pridržava ove prakse.
Varijacije dnevne svetlosti tokom cele godine na Islandu čine pomeranje vremena nepotrebnim. Jedno od najčešće postavljanih pitanja u vezi sa promenom vremena odnosi se na njen uticaj na zdravlje, posebno na biološke ritmove. Nagle promene u vremenskim zonama mogu dovesti do privremenih poremećaja u telu, jer naši sistemi nisu navikli na tako nagle promene.
Podešavanje sata može uticati na naše cikluse spavanja, što dovodi do poteškoća sa uspavljivanjem, dok neki pojedinci mogu iskusiti fizičke simptome kao što su umor, glavobolja ili smanjena koncentracija. Štaviše, prelazak na letnje računanje vremena mnogima često predstavlja izazov da ustanu ujutro, jer se vreme buđenja pomera jedan sat ranije, što potencijalno smanjuje kvalitet sna.
Nasuprot tome, prelazak u zimu može doneti korist od dodatnog sata sna; međutim, sa početkom kraćih dana, pojedinci često počinju da doživljavaju pospanost već posle podne, što može ometati njihovu produktivnost. Iako je podešavanje sata uobičajena praksa u brojnim zemljama, neophodno je razumeti razloge koji stoje iza ovog fenomena.
U početku se verovalo da će promena vremena pomoći u očuvanju energije, ali savremeni podaci sugerišu da to nije dovelo do značajnog smanjenja potrošnje. Bez obzira na to, praksa menjanja vremena i dalje postoji, jer zemlje članice EU tek treba da postignu konsenzus o njegovom ukidanju, dok su nacije poput Rusije i Turske odlučile da zadrže trajno letnje računanje vremena.
- Za pojedince, promena vremena može uticati na njihove biološke ritmove, što zahteva period adaptacije za telo. Pored toga, moraju se uzeti u obzir sezonske promene, jer varijacije u dužini dana mogu uticati i na raspoloženje i na produktivnost.
