Doktori su postali medijske ličnosti u zadnje vrijeme jer stalno dolaze da gostuju u emisijama i dijele svoje savjete i iskustva sa gledaocima. Danas otkrivamo šta jedna doktorica preporučuje.
Dr Jagoda Jorga je razjasnila osnovne mere koje svaka žena treba da preduzme kako bi sprečila debljanje tokom menopauze. Menopauza može značajno da poremeti fiziologiju žene, a Kurir Zdravlje je sa Jagodom Jorg, stručnjakinjom za higijenu, razgovarao o uticaju hormona na gojaznost kod žena i potencijalnim strategijama za rešavanje ovog problema.
U mladosti, žene imaju značajno manji procenat mišićne mase u poređenju sa muškarcima – 35 procenata naspram 45 procenata ukupne telesne mase. Ovaj disparitet postaje još jasniji kada se izrazi u kilogramima; u proseku, žene imaju oko 20 kg mišića, dok muškarci imaju oko 35 kg. Značaj ove razlike leži u činjenici da su mišići primarni potrošači energije.
Nasuprot tome, masti čine preko 20 do 27 procenata ženskog tela i samo 10 do 15 procenata tela muškarca, ne služeći kao potrošač energije, već kao najveći rezervoar uskladištenih kalorija. Tokom njihovih plodnih godina, ova razlika ima značajnu biološku važnost, utičući i na normalnu hormonsku ravnotežu i, još kritičnije, na reproduktivno zdravlje i faze trudnoće.
- Tokom čitavog života, sastav tela se menja, što dovodi do povećanja udela telesne masti, što je činjenica koja je nedvosmisleno podržana upotrebom tačnih tehnika za procenu telesne strukture.
Prema rečima prof. dr Jorge, ove metode jasno pokazuju da tokom perimenopauze, a još više u postmenopauzi, ne dolazi samo do promena u procentu telesne masti već i do preraspodele masti – koja raste u određenim oblastima dok se smanjuje u drugi. Skoro svaka žena koja doživi ovu fazu može jasno da artikuliše ove promene.
Čak i kada održava istu težinu, žena ovog doba pokazuje znatno veći obim struka, što služi kao direktan pokazatelj unutrašnjih promena koje se dešavaju u telu. Posebno je primetno prisustvo akumulacije masti u predelu abdomena, posebno u trbušnom tkivu i vezivnom tkivu koje okružuje creva i druge organe želuca.
- Ovaj fenomen se dalje karakteriše povećanjem samih masnih ćelija, što ukazuje na funkcionalnu promenu koja povećava efikasnost lipoprotein lipaze (LPL), enzima koji efikasno olakšava skladištenje masti u ćelijama.
Krvni pritisak, nivo holesterola i insulin mogu se povećati. Primetno povećanje telesne težine do 10 kg primećuje se kod mnogih žena srednjih godina. Dok je prosečan indeks telesne mase (BMI) veći nego što je bio ranije, značajnija promena je evidentna u povećanju obima struka.
Istovremeno, ove žene pokazuju značajno veći porast krvnog pritiska nego što bi se obično očekivalo za njihovu starosnu grupu. Štaviše, postoji povećan nivo triglicerida, zajedno sa povećanjem i lošeg holesterola (LDL) i ukupnog holesterola. Pojedinci obično povezuju ovaj fenomen sa povećanom željom za hranom koja potiče od fluktuacija raspoloženja; međutim, to je specifičan hormon koji igra ključnu ulogu u ovom procesu.
Profesor dr Jorga objašnjava da iako su mnogi istorijski povezivali ovaj fenomen sa depresijom, koja se često ublažava konzumiranjem hrane, savremeno razumevanje sugeriše da povišeni nivoi insulina – hormona odgovornog za regulisanje metabolizma šećera – mogu biti u osnovi ovog stanja. Ovo može dovesti do povećanog apetita, posebno za slatkiše, koji možda ranije nisu bili prisutni.
Neophodno je da se ovaj fenomen odmah identifikuje kako bi se sprečio početak dijabetesa. Naučnici su ovu pojavu nazvali „Sindrom V“, što je dobilo ime od početnog slova termina „Žene“ na engleskom. Verovatno je da će se mnogi pojedinci identifikovati sa ovim stanjem i bilo bi korisno da medicinski stručnjaci to priznaju u ovoj ranoj fazi.
Takvo prepoznavanje bi moglo efikasno da spreči pojavu dijabetesa i povećanje telesne težine koje izaziva različite povezane metaboličke promene. Sada se razume da nakupljanje masti u trbušnoj duplji, koje se naziva visceralna gojaznost, igra ključnu ulogu u nizu međusobno povezanih promena poznatih kao metabolički sindrom. Ovo stanje je obeleženo modifikacijama sastava lipida u krvi, poremećenim metabolizmom glukoze i povišenim krvnim pritiskom.
- Opsežna istraživanja su pokazala da se metabolički sindrom češće dijagnostikuje kod žena u postmenopauzi, što dovodi do zaključka da kod žena, čak i u odsustvu povećanja telesne težine, promene u funkciji jajnika i smanjenje nivoa estrogena dovode do preraspodele masnog tkiva koje podseća na obrazac koji se obično primećuje kod muškaraca.
Brojne studije o kardiovaskularnom zdravlju žena pokazale su da prelazak u menopauzu značajno doprinosi povećanju prevalencije ovih stanja. Hormoni estrogen i progesteron, koji su klasifikovani kao ženski hormoni, imaju direktan uticaj na različite faktore rizika, zbog čega se žene u postmenopauzi suočavaju sa većim rizikom u odnosu na fazu pre menopauze. Koje uvide možemo izvući iz ovog korpusa istraživanja?
Sveobuhvatni zaključak sugeriše da, pored starosti – aspekta koji je van naše kontrole – postoje najmanje dva do tri faktora na koje možemo i moramo da se pozabavimo da bismo održali zdravlje kardiovaskularnog sistema, čime bismo umanjili rizik od hroničnih bolesti i ozbiljnijih štetnih ishoda. Ovi faktori uključuju, pored menopauze, gojaznost i preraspodelu masnog tkiva.
Jagoda Jorga tvrdi da se gojaznost mora brzo rešavati kroz sve dostupne intervencije, istovremeno naglašavajući važnost modifikacije u ishrani i povećane fizičke aktivnosti kako bi se sprečilo povećanje telesne težine ili recidiv kod osoba koje nisu gojazne ili su prethodno iskusile gojaznost.
- Lečenje gojaznosti treba da se sprovodi u saradnji sa medicinskim profesionalcem, koristeći sve dostupne metode, uključujući energetski kontrolisanu ishranu i farmakološke intervencije kada je to potrebno.
Ako se pomenuti poremećaji rano identifikuju, što znači da se dijagnostikuju u početnoj fazi, efikasan tretman gojaznosti može rezultirati potpunom normalizacijom ili poboljšanom regulacijom svih povezanih metaboličkih promena. Postizanjem normalizacije nivoa insulina, posebno putem poboljšane biološke upotrebe, takođe možemo olakšati efikasnije upravljanje težinom.
U kontekstu održavanja nove težine – aspekt koji se smatra kritičnijim od samog čina mršavljenja – dva faktora se pojavljuju kao najvažnija: pridržavanje dijete sa malo masti i angažovanje u redovnoj fizičkoj aktivnosti.
Kada se raspravlja o ishrani sa niskim sadržajem masti, mnogi pojedinci imaju tendenciju da se fokusiraju na masnu hranu kao što su meso i sirevi; međutim, često zanemaruju činjenicu da slatkiši takođe mogu predstavljati značajan rizik zbog visokog sadržaja masti. Ovo uključuje razne artikle, od slovenskih peciva i kolača od oraha do čokoladnih poslastica.
Kritičko ispitivanje adekvatne količine fizičke aktivnosti neophodne za održavanje težine postaje sve složenije. Trenutno se smatra ključnim da se bavite najmanje 30 minuta umerenih aktivnosti svakog dana, što se kvantifikuje kao otprilike 7.500 koraka ili 3,5 kilometara brzog hodanja.
- Za pojedince koji su ranije iskusili gojaznost, preporuka se povećava na najmanje 45 minuta, što odgovara 10.000 koraka ili 5 kilometara brzog hoda. Iako ovo može izgledati značajno, svakako je ostvarivo.
