Umnjak može da bude opasan po zdravlje. U nastavku teksta doznajte zašto. Umnjaci, poznati i kao treći molari, poslednji su zubi koji niču u vilici. Kod većine ljudi pojavljuju se između 17. i 25. godine, mada to pravilo nije isto za sve. Neko ih dobije ranije, neko kasnije, a ima i onih koji nikada ne razviju nijedan umnjak. Upravo zato što niču poslednji i nalaze se na samom kraju zubnog niza, često su izvor različitih tegoba.
Njihov položaj otežava pravilno održavanje higijene. Četkica teško dopire do zadnjeg dela vilice, pa se na tim mestima lakše zadržavaju naslage i bakterije. Vremenom to može dovesti do karijesa, upale desni ili neprijatnog zadaha. Osim toga, samo nicanje umnjaka zna da bude bolno. Bol se često širi prema uhu, slepoočnici ili niz vilicu, pa pacijenti ponekad i ne povežu odmah tegobe sa zubom.
Iako je bol najčešći razlog zbog kog se ljudi javljaju stomatologu, nije jedini simptom. Blagi otok, osećaj pritiska u zadnjem delu vilice ili otežano otvaranje usta takođe mogu ukazivati na problem sa umnjakom. U nekim situacijama zub se samo prati, ali postoje i slučajevi kada je vađenje najbolje rešenje.
-
Nicanje i položaj umnjaka: zašto dolazi do komplikacija
Ne razvijaju svi ljudi sva četiri umnjaka. Neko nema nijedan, neko ima samo jedan ili dva, a retki su slučajevi kada se razviju svi, ali nikada ne izniknu. Takvi zubi ostaju zarobljeni u kosti i nazivaju se impaktirani umnjaci.
Glavni problem kod umnjaka je nedostatak prostora u vilici. Savremeni način ishrane i evolutivne promene dovele su do toga da vilice budu nešto manje nego kod naših predaka. Kada treći molari pokušaju da niknu, često nemaju dovoljno mesta, pa rastu pod uglom, guraju susedni zub ili ostaju delimično prekriveni desnima.
Poluiznikli, odnosno poluimpaktirani umnjaci, posebno su skloni upalama. Deo zuba je vidljiv u usnoj duplji, dok je drugi deo i dalje prekriven mekim tkivom. U tom prostoru lako se zadržavaju ostaci hrane i bakterije, što može izazvati bol, crvenilo i otok. Ako se problem ponavlja, stomatolog će razmotriti vađenje kao trajno rešenje.
-
Kada je vađenje umnjaka neophodno
Odluka o vađenju ne donosi se napamet. Stomatolog najpre procenjuje položaj zuba, stanje okolnih tkiva i opšte zdravlje pacijenta. Rendgenski snimak vilice daje jasnu sliku o tome da li zub ima prostora za pravilan rast ili predstavlja rizik za susedne zube.
Najčešće indikacije za vađenje su:
- učestale upale i bolovi
- impaktirani umnjaci zarobljeni u kosti
- nagnuti zubi koji ugrožavaju sedmicu
- dubok karijes koji se ne može adekvatno sanirati
- stvaranje parodontalnih džepova oko umnjaka
Čak i kada je zub iznikao u relativno dobrom položaju, ali je zahvaćen dubokim karijesom, vađenje može biti preporučeno. Zbog nepristupačnosti, lečenje takvog zuba često nije dugoročno rešenje.
S druge strane, ako umnjak ne pravi tegobe, pravilno je postavljen i moguće ga je održavati čistim, nema potrebe za preventivnim vađenjem. U tim situacijama savetuje se redovno praćenje.
-
Razlika između klasičnog i hirurškog vađenja
Vađenje umnjaka može biti jednostavno ili zahtevati hirurški pristup. Sve zavisi od toga da li je zub iznikao i u kakvom je položaju.
Kod klasičnog vađenja, postupak je sličan kao i kod bilo kog drugog zuba. Ako je umnjak potpuno iznikao i vidljiv u usnoj duplji, stomatolog ga uklanja bez upotrebe skalpela i bez šivenja. Ovakva intervencija je obično brža i oporavak je jednostavniji.
Hirurško vađenje primenjuje se kod impaktiranih ili poluimpaktiranih umnjaka. Tada je potrebno pristupiti zubu kroz desni. Oralni hirurg podiže deo mekog tkiva kako bi došao do zuba, po potrebi uklanja deo kosti koji ga prekriva, a zatim ga pažljivo vadi. Nakon toga tkivo se vraća na mesto i postavljaju se konci.
Iako sama reč „hirurško“ zvuči ozbiljno, ova procedura je rutinska u stomatološkoj praksi i obavlja se u lokalnoj anesteziji. Pacijent tokom intervencije ne oseća bol, već eventualno pritisak.
-
Kako izgleda priprema i oporavak
Pre vađenja, obično se radi ortopan snimak vilice kako bi se precizno procenio položaj zuba. Kod zdravih pacijenata bez hroničnih oboljenja nije potrebna posebna priprema. Preporučuje se dolazak sa opranim zubima i izbegavanje obroka neposredno nakon intervencije.
Nakon vađenja savetuje se da se prvih 24 sata konzumira mekša i hladnija hrana. Topli napici i hrana mogu proširiti krvne sudove i povećati otok, pa ih je bolje izbegavati prvog dana. Takođe se preporučuje da se ne žvaće na strani na kojoj je zub izvađen.
Oticanje i blagi bol u prvim danima su očekivani i obično prolaze uz preporučenu terapiju. Konci se najčešće uklanjaju sedam dana nakon intervencije, a većina pacijenata se vrlo brzo vraća uobičajenim aktivnostima.
-
Moguće komplikacije i kako ih sprečiti
Komplikacije su retke, ali su moguće, naročito kada je položaj zuba nepovoljan. U pojedinim slučajevima sama intervencija može potrajati duže zbog otežanog pristupa.
U postoperativnom periodu najvažnije je održavati dobru oralnu higijenu. Ako ostaci hrane dospeju u mesto gde je zub bio, može doći do upale i infekcije. Zato je važno pratiti uputstva stomatologa i redovno ispirati usnu duplju prema preporuci.
Ozbiljnije komplikacije, poput oštećenja okolnih struktura ili preloma vilice, izuzetno su retke. U većini slučajeva, eventualne tegobe rešavaju se brzo i bez trajnih posledica.
Umnjaci mogu godinama biti potpuno mirni i bez simptoma, ali isto tako mogu postati izvor upornog bola i ponavljanih infekcija. Redovni stomatološki pregledi omogućavaju da se na vreme proceni njihovo stanje i donese najbolja odluka za zdravlje cele usne duplje.
