Zašto neki uspevaju da odgajaju dostojnu decu, a drugi ne: Mudra priča o "Darežljivom drvetu"

Skoro sam na internetu pročitala pitanje jedne žene upućeno psihologu. Zanimalo ju je kako da vaspita svog sina pravilno tako da bude uspješan u svim oblastima svog života. 

Kako? Čak ni najkvalifikovaniji psiholozi ne znaju odgovor na ovo pitanje. Odgovori su različiti, ali nepotpuni. Neki smatraju da djecu treba motivisati ličnim pirmjerom, da treba da ih vodimo svuda sa sobom jer dijete je odraz roditelja. 

Neki drugi pak smatraju da djecu treba pustiti, ne pritiskati ih jer oni su druge ličnosti, imaju svoj život, svoju istinu i mi odrasli ne treba da im namećemo bilo šta, jer onda djeca pate od naših pokušaja i žive nesretno. Bio je tu komentar jedne žene koja je duboko zagazila u šestu deceniju. 

Ona kaže da je odgajala ćerku kao da je kraljica. Vodila ju je na koncerte, išla je u muzičku školu, svirala klavir, trenirala balet, putovala u inostranstvo, dobijala najbolje učitelje, išla u najbolje škole. Ipak, ništa od toga nije značilo. Njena ćerka se udala, rodila dvoje djece i odlučila da ćivi kao domaćica.

Po cijeli dan provodi sa djecom, kuva i gleda televizor. Žena kaže da je pokušala da interveniše, ali da nikad nije upalilo. Mnogo je takvih priča. Roditelji se trude da djecu odgoje u idealne ličnosti, daju na njih veliki novac, ulože energiju i vrijeme, a na kraju ništa ne vrijedi. 

Često zaboravimo da je uticaj okoline veoma važan, kao i uticaj sudbine, spleta okolnosti i slično. Moje dijete je nedavno na času engleskog radilo priču o drvetu jabuke koje je voljelo dječaka. Bilo je spremno da ga zaštiti od sunca, da mu da slatke jabuke, a kada je dječak porastao drvo je reklo da ga posječe i sagradi sebi drvenu kuću ili čamac da može otploviti. 

Drvo je voljelo dječaka više od sebe. Nikome od djece nije bilo jasno zašto je to tako. Čemu uopšte služi žrtva kad je ljudi često ne cijene? Jedna moja prijateljica imala je oca koji je stalno radio da bi svojoj djeci obezbjedio stanove, nove stvari i skupa ljetovanja. Nažalost razbolio se. Ona mu je rekla: "Bolje bi bilo da si se brinuo o sebi. Mi bismo sami zaradili stanove, a moj sin bi sada imao dedu".