Zašto druge ljude nikada ne bi trebali da osuđujete - Dale Carnegie je mudro pisao o tome

Suđenje drugima je jedan od poroka sa kojim se gotovo nemoguće izboriti. Ljudima je jako teško odoljeti da ne iznesu svoje mišljenje i da jednostavno prećute.  Kako otjerati tolike misli? 

One moraju izaći van. Ponekad se čini da poniženje i osuda drugog pomažu nama da sebe uzdignemo, ali zapravo to je samo osjećaj. U realnosti ljudi koji osuđuju druge samo nanose štetu sebi. Postoje ljudi koji se rugaju svemu i koji osuđuju sve. 

Sasvim je u redu da vam se nešto ne svidi, ali ponekad je važno da budete taktični i da naučite to prećutati. "Osuđivanje drugog je uvijek pogrešno jer niko nikada ne može znati šta se desilo i šta se dešava u duši osobe koju osuđujete", rekao je Lav Tolstoj. 

Osim toga što ne znamo šta se dešava u duši osobe koju osuđujemo, treba da znamo da osuda šteti našoj duši. Ne morate da dajete savjete, odgovore na pitanja ili da prepričavate svoja iskustva ako vam to niko nije tražio. Nažalost, postoje ljudi koji to ne razumiju. 

Često viđam ljude na internetu koji jedva čekaju da daju neki komentar, bilo kakav, na neki post koji ih se gotovo ne tiče. I nije problem kada pišu ljudi svoje mišljenje, mišljenja su različita i svako ima problem na svoje, ali većina ljudi osudi. 

A zapamtite da, prije nego što bilo koga osudite, morate proživjeti makar jedan dan njegovog života. Lako je sa strane pričati o drugom. Kada nismo u tuđoj situaciji ne možemo shvatiti koliko je teško, a svaki negativni komentar samo još više stavlja so na ranu. 

Ako se ne možete složiti bolje je da ćutite. Dejl Karnegi je to lijepo objasnio sledećim citatom: "Sam Bog ne sudi čovjeku dok mu ne prođu dani. Zašto bi sudili ti i ja?"