Kako da se oslobodite ogorčenosti prema roditeljima i muškarcima: Snažna izjava P. Koelja

Juče je moju ćerku pozvala prijateljica preko video poziva. Malo sam načuo njihov razgovor. U jednom momentu, djevojka koja ju je nazvala se rasplakala. Rekla je da joj je tata rekao vrlo ružne stvari.

Počelo je sa banalnim, klasičnim stvarima i naređenjima koje govore roditelji: očisti sobu, iznesi smeće, ovo je i tvoja kuća, ne mora niko da te služi i slično. A onda se nastavilo i završilo u potpuno drugoj krajnosti, sa uvredama koje joj je uputio otac. 

Rekao joj je da je lijena, da je slabić, klošarka, da nije sposobna ni za šta i da je niko neće oženiti. Usput je prokomentarisao i njen fizički izgled. Bio sam užasnut. Devedesetih sam, kad god sam čuo da roditelji imaju ovakav odnos prema djeci, pravdao to teškim vremenima i ličnim neuspjesima. 

Nije bilo lako ljudima. Naravno, bilo je izuzetaka. Ali šta je sad? Naravno, i sada ljudi imaju svoje lične probleme i neuspjehe. Ali danas imamo više znanja. Iz skoro svake reklame ili novina nam poručuju da djeci ne govorimo loše stvari i da im ne govorimo kako će težak život imati. 

Treba ih učiti drugim stvarima koje će im biti od koristi tokom života. "Ženu čine oči njenog oca." Ukoliko ste otac i ne možete da gledate svoju ćerku sa divljenjem, onda je makar nemojte svojim pogledom stvarati probleme.

Razmišljao sam kako bih mogao pomoći toj djevojčici, šta bih joj uopšte rekao? Sjedio sam za kompjuterom i čitao stvari po internetu. Bilo je mnogo poruka koje su pisali ćerke i sinovi koji su osjećali da ih roditelji ne poštuju i kako im na taj način gaze samopoštovanje. 

Od svega što sam pročitao počelo je da me boli srce od sažaljenja. Bilo mi je žao te djece. Zar roditelji zaista ne shvataju koliko je djeci važno da im pokažete da poštujete lične granice, povjerenje, odobravanje i podršku? 

Paolo Koeljo ima odličnu frazu koja, ne samo da vam omogućava da bolje upoznate sebe, nego vam pomaže i da se oslobodite ljutnje prema roditeljima: „Ako ste u stanju da vidite lijepo, to je samo zato što nosite lijepo u sebi“. 

Kada sam kupio prvi stan u životu, moji rođaci i prijatelji su bili ushićeni i svi redom su mi čestitali. Međutim, moja majka se namrštila i rekla da je trebalo pažljivije birati i izabrati savremeniji i noviji stan na višem spratu. 

Tada sam se osjetio kao da sam uradio nešto loše, a nije trebalo.Novac je bio moj i izbor stana je bio na meni. Ali svako gleda na svijet drugačije. 

 „Sve što vidiš u meni nije moje – tvoje je. Moje je ono što vidim u tebi“. Erih Marija Remark, pisac.